Gdje je otišla Zora? Popularna banjalučka kuhinja još pod njenim imenom

04.05.2022. | 07:44

Proći nekad kroz centar Banjaluke, a ne svratiti kod Zore na ručak, za mnoge, pogotovo studente i radnike, bila je nemoguća misija. Ukusnu, domaću hranu po povoljnim cijenama svi koji su je probali rado pamte, pa i dalje navraćaju, iako stara vlasnica više nije tu. Popularni lokal u suterenu starog zanatskog centra i dalje se zove “Kod Zore”, ali je kutlaču preuzeo neko drugi.

Zoru Stanarević BL portal je pronašao u blizini Drvara, u nacionalnom parku Una u Martin Brodu. I u svom rodnom kraju bavi se ugostiteljstvom, drži restoran i prenoćište, ali, ipak, sa dozom žala priča o svojoj staroj kuhinji u Banjaluci koju je držala više od dvije decenije.

“Prije tri godine muž mi je umro i ostala sam sama. Sin našao drugi posao, pa sam odlučila da prodam lokal u Banjaluci. On i dalje nosi moje ime, zato i ima posla. Ljudima je žao što sam otišla, a i meni je“, priča Zora i prisjeća se kako su je gosti voljeli jer nije škrtarila na hrani. To su, kako kaže, bile ogromne činije, ali je ona uvijek nudila da dospe još. Naravno, često su gosti bili počašćeni kafom, sokom, kolačima.

Njen lokal bio je poznat i po tome što se kod Zore moglo naručiti sve što vam je potrebno za slavu. I danas je, kaže, zovu radi toga oni koji ne znaju da se vratila u zavičaj.

,,Mi smo po 40 slava spremali, posebno za Nikoljdan, ma, sve slave smo radili. Bio je to dobar posao, a novi vlasnik bi vam rekao da su moje cijene bile niske, pa mu je zato sad teže da opstane. Ja sam godinama opstajala na skoro istim cijenama –  čorbe su bile po četiri marke, ćevapi isto, šnicla i lešo teletina pet i po maraka”, nabraja Zora specijalitete iz svoje stare kuhinje.

A u toj kuhinji i danas se jedu domaći gurmanluci, pa ima i čorbe koju, uz jedno pivo, možete dobiti za pet i po maraka. Ima i domaća kafa za marku, a ekipa BL portala zatekla je i goste koji naručuju hranu za Đurđevdan. Donekle je sve po starom, osim što zaposleni u starom-novom lokalu nisu bili raspoloženi za priču.

Zora i dalje jeste. Napunila je 66 godina, ali joj energije ne fali. I sad bi, kaže, mogla da radi po čitav dan, iako bi mnogi rekli da se naradila kad je kao izbjeglica iz rata stigla u Banjaluku i krenula od nule.

U blizini prekrasnih slapova Une, u svom rodnom kraju, opet je krenula ispočetka, ali se ne žali. Posla ima, jer turisti rado dolaze u Martin Brod, pa ponekad jedva stiže da sve obavi.

,,Ovo je nacionalni park, a izgleda kao nebeski raj i zato posla ima puno. Nas šestoro radi vikendom. Često dolaze stranci,  a ovdje imamo svoj ribnjak i bazene. Imamo toliko dobrih gostiju, da nemam riječi“,  otkriva nam Zora.

Je li u Martin Brodu poznata po niskim cijenama? Pa, priznaje Zora, i kod nje će sad ponešto morati da poskupi, jer ova kriza drma čitav svijet.

,, Ovdje moram da imam sve sa roštilja, jer to se najviše traži. Sve je bilo povoljno, od pet do deset maraka, ali ću morati dići cijene.  Za pet maraka se može pojesti čorba, popiti kafa ili rakija, zavisi šta ko voli. Riba je 12 KM, a imamo i domaće proizvode –  rakiju, pekmeze, sokove, vina. Zimnicu sama spremam, ali u lokalu ne bih mogla bez svojih kolega koji su mi velika pomoć”, kaže Zora spremajući se za novu turu gostiju.

I još kaže – pozdravite mi moju Banjaluku.

Željka Pavlović, BL portal