“Zeleni grad” rješava banjalučke ekološke prioritete

06.07.2020. | 08:45

BANJALUKA – Izrada akcionog plana “zelenog grada” je pri kraju i tokom trećeg kvartala ove godine on će biti završen, potvrdio je za “Nezavisne novine” Branko Sladojević, savjetnik gradonačelnika za ekonomske i međunarodne projekte.

Početak izrade Akcionog plana “zelenog grada” počeo je u julu 2018. godine, a njime je obuhvaćeno rješavanje ekoloških prioriteta grada.

“Odnosi se na vodne resurse, od kojih je najvažniji poboljšanje tretmana i prikupljanja otpadnih voda, kvalitet vazduha i unapređenje kvaliteta ambijentalnog vazduha, zelene površine koje podrazumijeva povećanje obima, kvalitet i raznolikost zelenih površina i druge zelene infrastrukture, smanjenje emisije štetnih gasova na teritoriji grada.

Takođe na tlo, što podrazumijeva zaštitu i poboljšanje kvaliteta zemljišta na teritoriji grada, biodiverzitet i eko-sisteme, odnosno treba podsticati razvoj zelene infrastrukture, očuvanje biodiverziteta i zaštitu, održavanje i poboljšanje prirodnih ekoloških dobara, prilagođavanje i otpornost na rizike od elementarnih nepogoda kroz promovisanje sigurne i otporne infrastrukture, stanovanja i razvoja grada”, pojasnio je Sladojević.

Naglasio je da bi rješavanjem definisanih prioriteta iz ovog akcionog plana, između ostalog, trebalo da se nastavi dobro održavanje vodosnabdijevanja visokog kvaliteta, poboljšano prikupljanje i tretman otpadnih voda, kojem pristup imaju svi građani.

“Prioriteti su čist i zdrav kvalitet vazduha u gradu, koji je u skladu s ciljevima za ambijentalni vazduh u EU, te urbana sredina s održivim i efikasnim sistemom korištenja zemljišta”, istakao je Sladojević.

Takođe, prioriteti su i uvođenje niskokarbonskog saobraćaja i gradnje, povećan udio javnog saobraćaja, hodanja i vožnje biciklom, poboljšana energetska efikasnost, prevencija zagađenja te poboljšan kvalitet zemljišta.

Osim toga prioriteti su i poboljšana održivost sistema za procesiranje i odlaganje čvrstog otpada, otpornost na klimatske promjene i prirodne nepogode, poboljšana socijalna inkluzija, umanjeni rizici po zdravlje, privredni rast, povrat ulaganja za investitore, bolja energetska bezbjednost i poboljšan obim i kvalitet informacija, koje se koriste kao osnova za odlučivanje.

“Dobiti su u domenu socioekonomskog održivog razvoja, uključujući poboljšan pristup uslugama, poboljšanu socijalnu inkluzija, umanjene rizike po zdravlje, unaprijeđena bezbjednost, privredni rast, povrat ulaganja za investitore, bolja energetska bezbjednost, ekonomska inkluzija i učešće građana”, dodao je Sladojević.

Dodao je da će grad, osim sopstvenih, tražiti i druge izvore finansiranja iz grantova i evropskih fondova.

 

Izvor:(Nezavisne novine)