Građani BiH u kladionicama prošle godine ostavili 133 miliona više nego tokom 2020.
10.02.2022. | 22:47Kockanje u BiH čini se, cvjeta kao nikada. Bilježe se pojave hroničnih zavisnika o kocki, a tome je doprinijela i pandemija.
Građani sve češće u kladionicama pokušavaju zaboraviti probleme i pronaći zabavu. Samo prošle godine tu su potrošili 133 miliona više nego prethodne. Vlastima kladionice nisu mrske, ali jeste, čini se, raditi na zaštiti i prevenciji zavisnosti koja nerijetko razori čitave porodice.
Prema nekim procjenama, u BiH ima čak 50 hiljada patoloških kockara. Više od 75 odsto građana probalo je neku vrstu igara na sreću. Što i ne čudi u jednu ruku, jer smo jedna od onih zemalja u kojoj ima najveći broj kladionica, objavila je N1.
U njih zalaze svi, čak i oni najstariji. Ali, podatak koji zabrinjava jeste da su grupa koja to najčešće radi – srednjoškolci.
“Zavisnici o igrama na sreću su vrlo pristojni, ničim upadni, vrlo često porodični ljudi. Imaju svoje poslove, tri petine zavisnika o igrama na sreću su zaposleni. Uglavnom su muškarci u nekim ranim 30-im pa do nekih 50 godina života”, rekla je Rasema Okić, iz JU Zavod za bolesti zavisnosti Kantona Sarajevo.
Samo građani iz Federacije su u kladionicama tokom prošle godine potrošili 1,6 milijardi maraka, podaci su Federalne Poreske uprave. Međutim, iz kladionica kažu, javnosti se daju poloviče informacije. I pojašnjavaju, ta cifra nije njihova zarada.
Bruto prihod tokom prošle godine bio je 200 miliona maraka.
Kladionice su vrlo interesantne i ekonomskim sručnjacima. I vrlo drage vlastima. Razvoj lutrija se stimuliše, jer puni budžete i čini sastavni dio GDP-a.
“Bilo kakva zabrana tih aktivnosti ekonomski posmatrano donosi loše rezultate odnosno otvara vrata za crno tržište za klađenje preko interneta u nekim drugim državama i tako dalje”, izjavio je ekonomski analitičar Admir Čavalić, navodi “N1“.
Priča o klađenju nije crno-bijela. Igre na sreću su legalne, od njih se pune budžeti. Ali adiktivni potencijal ove vrste zabave ne smije biti zanemaren. Na prevenciji se mora raditi. Jer, malo je onih koji potraže pomoć, a i kada je potraže, u većini slučajeva to bude kasno.