“Otjeraćemo“ strance! Kako će Srpska preuzeti Centar za dijalizu

18.09.2024. | 13:41

Centar da dijalizu u Republici Srpskoj od naredne godine prelazi u državno vlasništvo, potvrdio je u razgovoru za BL portal Aleksandar Radun, predsjednik Udruženja dijaliznih pacijenata.

Radun dodaje da su se u Udruženju godinama borili da „otjeraju“ strance, a smatra da će javno vlasništvo nad Centrom značiti i jednostavnije i jeftinije funkcionisanje.

Još od 2000. godine Centar za dijalizu je privatizovan i nalazi se u vlasništvu internacionalne kompanije „Nephrocare“, što je, kako smatra Radun, dovelo do brojnih komplikacija u njegovom funkcionisanju.

„Svakim danom situacija je sve gora i gora jer ta kompanija ima monopol u Republici Srpskoj“, objašnjava Radun.

Pored monopola naglašava i da je veoma teško kontrolisati i kritikovati rad kompanije koja ima preko 16 hiljada dijaliznih centara, što je čini vodećom u svijetu.

„Kada želimo da kontaktiramo nekoga veoma je teško, jer ne znamo ni gdje se nalaze uprave kompanije, jedna je u Sarajevu, druga u Beogradu, treća u Budimpešti, a četvrta u Hamburgu“, objašnjava naš sagovornik.

Pored lakšeg kontrolisanja rada novog državnog instituta, Radun smatra da će model javnog vlasništva biti i jeftiniji za Srpsku.

„Kreirao bi se poseban Institut gdje ćemo imati sve u jednom sistemu, postojaće jedna uprava koja će se isključivo baviti ovim problemima i funkcionisanjem Instituta u Srpskoj. Sve drugo bi ostalo isto – lokacija, prostor i oprema, samo će se promijeniti menadžment“, tvrdi on.

Zadovoljni politikom plaćanja transplantacija

Već tri godine Fond za zdravstvenu zaštitu Republike Srpske snosi troškove transplantacije bubrega za naše pacijente, naglašava Radun. U Udruženju dijaliznih pacijenata izuzetnosu  zadovoljni ovom mjerom, kao i da ona ne postoji u državama regiona.

„Recimo, trenutno se bubreg za transplantaciju može naći samo u Minsku u Bjelorusiji i sva procedura oko zahvata košta tačno 60.330 dolara i to plaća Fond“, objašnjava on.

Broj transplantacija na godišnjem nivou nije ograničen što je takođe pozitivna stvar, ističe on.

„Fond finansira onoliko zahvata koliko se bubrega pronađe, kod nas to nije ograničeno, koliko ljudi oni pozovu toliko se finansira zahvata. Otprilike po 25 ljudi godišnje je samo u Minsku imalo zahvate“, ističe Radun.

Srđan Banović, BL portal