Patrijarh Pavle objasnio sva pravila: Prva tri dana uskršnjeg posta su najstroža

18.03.2024. | 11:21

Vaskršnji post važi za jedan od najstrožih i traje sedam nedjelja, što ga stavlja na poziciji najdužeg. Predstavlja vrijeme kada bi ljudi trebalo da se posvete molitvi i radu na svojoj duhovnoj srani. Prema pravilima SPC, obavezan je za sve hrišćane. Iako postoje stroga pravila, sveštenici smatraju da je najbitnije od svega iskreno pokajanje.

Ove godine Vaskršnji post trajaće od 18. marta do 4. maja.

“Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs. U vrijeme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mlijeka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedjeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo srijedom i petkom. Sedmični dani osim srijede i petka mogu se razriješiti na ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedjelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i poslednja nedelja posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 3 sata popodne, poslije čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Strogo postimo i Veliku Subotu“, napominje pravilnik SPC.

Uz post molitva je neophodna, a otac Tadej je smatrao da one komplikovane nisu neophodne. Dovoljno je da svako veče izgovorite ovu moćnu molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!“

Ako vam ponavljanje ovih reči uđe u naviku svaki dan, videćete kako se istinski mir i radost uvlače u vašu dušu.

“I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osjećanje”, govorio je otac Tadej.

Osnovno učenje Oca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome:

“I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vježbati sebe da srce otvorimo Bogu. Ja nisam u stanju da se molim, kao Sveti Sava, po mjesec i nešto dana, ali vjerujem u učenje isihasta. I vjerujem u čuda. Možemo da ih osjetimo u svakom trenutku svog života ako prestanemo sa pokušajima da sve razumijemo intelektom i ukoliko batalimo naše procene i mišljenja i naučimo da se približavamo Bogu, jer tako ćemo biti potpuno otvoreni za uticaj božanskih energija.”, smatrao je ovaj veliki duhovnik.

Vrijeme posta idealno je da se više duhovno uzdignemo, te da se približimo Bogu, najbolji način za to jeste molitva.

Patrijarh Pavle o Vaskršnjem postu

Pravila Vaskršnjeg posta po nedeljama su stroga i onaj ko posti treba voditi računa o tome da ih ispoštuje.

Post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od određenih jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumijeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih misli, želja i djela.

– Tijelesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mjestu posadi ono što je dobro – objasnio je jednom prilikom patrijarh Pavle.

Vaskršnji post sastoji se od 7 strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju.

Prva nedelja Uskršnjeg posta: Čista nedelja

Ova nedjelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedjelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.

Druga nedelja Uskršnjeg posta : Pačista nedelja

Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.

Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja

Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.

Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja

Ove nedjelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.

Peta nedelja posta: Gluva nedelja

Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.

Šesta nedelja posta: Cvetna nedelja

Najznačajniju ulogu u ovoj nedjelji imaju biljke i cvijeće. Prema vjerovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.

Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja

Poslednju nedelju pred Vskrs, vjernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.