Radi na djedovom stroju starom više od vijeka: Goran čuva porodičnu tradiciju vlačanja vune
20.11.2020. | 10:36Iako jedan od najstarijih zanata, vunovlačarstvom se danas bave samo rijetki, a u gradu postoji samo jedna registrovana radnja koja se bavi ovim poslom.
Njen vlasnik Goran Irić nastavio je porodičnu tradiciju vlačanja vune, a za Glas Srpske ispričao je da je zanat naučio od djeda.
“I danas radim na njegovom stroju koji je star više od 100 godina. Poslije njegove smrti počeo sam samostalno da radim i time se bavim već 36 godina. To je tradicija moje porodice. Nema tu velike dobiti, ali ovaj posao se radi s dušom i moraš ga voljeti. Može se opisati ukratko, od ovce do priglavka”, rekao je Irić. Kazao je da je vunovlačarstvo zanat koji čuva tradiciju, ali da polako, ali sigurno nestaje razvojem novih tehnologija.
“Nekada je ovaj posao bio toliko razvijen da su ljudi u redovima čekali ispred radnje. Danas ljudi misle da se više niko ne bavi ovim zanatom te da majstori nekadašnjih vještina nestaju”, rekao je Irić.
Dodaje da su zanatlije nekada imale šegrte i radnike, a da je to sada nemoguće jer često ni sebi ne može isplatiti platu.
“U sjećanju mi je ostala djedova priča da je za kilogram iščešljane vune mogao kupiti velike ćevape i pivo, a ja zaradim najviše četiri KM”, ispričao je Irić. Smatra da je neophodno stimulisati zanate i osloboditi ih poreza.
“Ranije se porez plaćao svaka tri mjeseca, a sada plaćam svaki mjesec. Nekada se “lomim” da li da radim ovo uopšte i stavim katanac na radnju, jer ne mogu da platim dažbine. I situacija sa pandemijom je smanjila posao”, naglasio je Irić. On je rekao da su vuna i prirodna vlakna mnogo zdravija od sintetike. Cijena jorgana, jastuka i dušeka zavisi od težine vune i varira od 170 KM do 250 KM.
“Jedna stara mušterija ispričala mi je da joj je ljekar rekao da će živjeti sve dok ne skine vunu sa sebe. Eto toliko je vuna zdrava”, u šali je ispričao ovaj zanatlija. Požalio se da su mladi nezainteresovani da nastave tradiciju.
“Želio bih da se mlađi naraštaji zainteresuju za ovaj posao, jer ako su stare bake i djedovi znali da nauče kako da koriste pametne telefone, onda bi se i mlađi mogli naučiti na preslicu”, rekao je Irić.
U Goranovoj radnji je bio srednjovječni bračni par iz Drvara.
“Došli smo da nam majstor napravi dušek, a u Drvaru nigdje nema vunovlačarske radnje. Prešli smo 140 kilometara da bismo dobili vunu”, rekao je ovaj Drvarčanin.
Proces
Proces vlačanja vune odvija se kroz 22 valjka.
“Prvo dolazi do “hranjenja” mašine kada opranu i osušenu vunu pospem koju zatim češlja sprava kroz 22 valjka. Ona postaje vazdušasta i spremna za dalju obradu. Sve vrste vune se mogu obraditi. Uvijek se šalim da sam majstor koji pravi šećernu vunu za bake”, rekao je vunovlačar Goran Irić.
