Sve što niste znali o novom načinu grijanja: Toplotne pumpe kao budućnost

Prema procjeni Evropske komisije, 40 posto stambenih zgrada i 65 posto poslovnih zgrada u Evropskoj uniji bi trebalo da se do 2030. godine zagrijava strujom. U Evropskoj asocijaciji proizvođača toplotnih pumpi (EHPA) očekuju da će to značiti da se u sljedećih deset godina učetverostruči broj ovih pumpi.

Podaci EHPA-e kazuju da se širom Unije koristi 13,3 miliona pumpi te da će se taj broj do 2030. povećati na 50 miliona. Toplotne pumpe se sve više koriste i u Bosni i Hercegovini, tj. koriste se kao zamjena za postojeći način grijanja.

Objašnjavajući način na koji funkcionišu, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu Azrudin Husika objašnjava da je riječ o jednostavnim uređajima.

“Rade na principu rashladnih uređaja, poput frižidera i zamrzivača. Toplotu preuzimaju iz tzv. niskotemperaturnih izvora, kao što su okolni vazduh, zemlja i podzemne vode koje ne moraju biti geotermalne. Tu toplotu ulaganjem dodatne energije podižu na viši temperaturni nivo”, objasnio je Husika, prenosi Klix.

To znači da, ako postoji voda sa 12 stepeni celzijusa na nekoliko metara dubine, onda nju toplotna pumpa hladi na četiri stepena, a toplotu preuzetu hlađenjem zagrijava na višu temperaturu.

“To je omogućeno kompresorom koji troši električnu energiju. Kompresijom dobijamo toplotu na višim temperaturama, koja se oslobađa. Oslobođena toplota se koristi za grijanje”, kaže Husika i dodaje da je prednost toplotnih pumpi u tome što se mogu koristiti i za hlađenje – jedan uređaj ima dvije funkcije.

Koliko struje troše

Kada je riječ o potrošnji struje, to zavisi i od toga kakvo je grijanje – da li je riječ o podnom grijanju ili nekom drugom, kao što je radijatorsko.

“Za svaki potrošeni kilovat sat električne energije dobija se od tri do pet kilovat sati toplotne energije ili rashladne energije ljeti. To znači da ako struju plaćamo 0,15 KM, energija grijanja ili toplota dođe od 0,3 do 0,5 KM po kilovat satu. U peletu imamo 0,7 KM po kilovat satu, u gasu više od 0,8 KM. To je najjeftinije gledajući samo trošak proizvedene toplote, s današnjim cijenama struje”, objašnjava Husika.

Takođe dodaje da su toplotne pumpe upotrebljive u svim tipovima zgrada – poslovnim, zgradama kolektivnog stanovanja i kućama. Bitno je da pumpa po snazi odgovara tipu građevine i izvoru toplote.

Pumpe i tokom zime i tokom ljeta zagrijavaju vodu u domaćinstvu na temperaturi do 60 stepeni.

Koji su nedostaci toplotnih pumpi

jedna od mana toplotnih pumpi je što se njihova efikasnost smanjuje kako je temperatura vazduha niža.

“Ispod minus pet su drastično manje učinkovite. Većina njih je ispod minus deset učinkovita koliko i električne grijalice. Naravno, postoje izuzeci koji su nešto skuplji. Oni mogu funkcionisati i do minus dvadeset. To dosta zavisi i o procentu vlage u zraku. Što je vazduh vlažniji, pumpa je manje efikasna”, kaže Husika.

Ko ih proizvodi i koliko koštaju

Na domaćem tržištu prodaju se pumpe različitih proizvođača. Vrlo često kao najkvalitetnije preporučuju se one japanskog Mitsubishija i Hitachija.

Primjera radi, toplotna pumpa za jednu porodičnu kuću ili veće stanove košta između 12.000 i 20.000 KM, a prema sadašnjoj računici, ta investicija se isplati kroz četiri-pet godina.