Centralna banka BiH objavila rezultate ankete: Pooštreni uslovi kreditiranja
06.05.2021. | 15:43Centralna banka BiH objavila je rezultate ankete o kreditnoj aktivnosti banaka za treći i četvrti kvartal 2020. godine, koji pokazuju da je na strani ponude došlo do pooštravanja uslova za kreditiranje, uz istovremeno smanjivanje potražnje za kreditima i za preduzeća i za stanovništvo.
Cilj ove ankete, koju je sprovela Centralna banka BiH, jeste da se stekne uvid u kretanje standarda i uslova kreditiranja komercijalnih banaka, te sagleda ponuda i potražnja za kreditima u BiH.
Glavni faktori koji utiču na pooštravanje kreditnih uslova vezani su za percepciju rizika, što je posljedica pogoršanih ekonomskih okolnosti koje se odnose na recesiju, saopšteno je iz Centralne banke BiH. Potražnja za kreditima kod preduzeća ima različite tendencije, te je u četvrtom kvartalu 2020. godine registrovan blagi porast potražnje za kraktoričnim kreditima, dok je smanjena potražnja za dugoročnim.
Kod sektora stanovništva, već dva kvartala uzastopno, zapaža se smanjenje potražnje i za potrošačkim i za stambenim kreditima. Izražena očekivanja u pogledu ponude govore da se ne očekuje skoro ublažavanje kreditnih uslova, a u pogledu potražnje očekuje se blagi porast potražnje kredita kod stanovništva i kratkoročnih kredita kod preduzeća.
Ovakav razvoj na tržištu je očekivan, s obzirom na ekonomske posljedice pandemije uzrokovane kovidom 19, a slični trendovi se zapažaju i u drugim ekonomijama.
Sprovođenje ankete o kreditnoj aktivnosti banaka omogućiće detaljnije analize kretanja na kreditnom tržištu, a time će se potpomoći i analitički i istraživački zadaci u Centralnoj banci, od čega će korist imati i poslovna zajednica i šira javnost. Anketa se sprovodi kvartalno kroz prikupljanje informacija od osam komercijalnih banaka, koje imaju dominantnu ulogu na domaćem tržištu.
Istraživanje je zasnovano na 16 pitanja koja se odnose na promjene vezane za ponudu i potražnju kredita za nefinansijska preduzeća i stanovništvo, a istovremeno se prikupljaju i očekivanja koja se odnose na naredna tri mjeseca.
Evropska centralna banka je, kroz zaključke Ekonomskog dijaloga između Evropske unije i zapadnog Balkana, sugerisala važnost uvođenja ovog analitičkog instrumenta.
U tom smislu je ovo istraživanje u značajnoj mjeri metodološki usklađeno sa sličnom anketom koja se sprovodi za evrozonu.
U realizaciji ove ideje izuzetno značajnu tehničku pomoć pružila je Austrijska narodna banka kroz IPA projekat o jačanju kapaciteta centralnih banaka zapadnog Balkana, čime se postepeno vrši i usklađivanje sa principima rada Evropskog sistema centralnih banaka.
