Građani u bankama čuvaju 14,49 milijardi KM

30.10.2021. | 08:39

Depoziti stanovništva kod komercijalnih banaka u BiH dostigli su na kraju septembra ove godine rekordni nivo od 14,49 milijardi maraka, a u poređenju sa istim periodom lani veći su za 1,15 milijardi maraka.

Povodom Svjetskog dana štednje, koji se obilježava 31. oktobra, iz Centralne banke BiH naveli su da depoziti stanovništva imaju daleko najveće učešće u ukupnim depozitima kod komercijalnih banaka, čak 53,4 odsto pa stoga predstavljaju važnu osnovu finansiranja i funkcionisanja banaka.

– Ako posmatramo depozite stanovništva po ročnoj strukturi, oročeni i štedni depoziti u septembru ove godine iznosili su 5,46 milijardi KM ili 37,7 odsto ukupnih depozita stanovništva, od čega kratkoročni depoziti čine 318 miliona maraka, a dugoročni 5,14 milijardi maraka. Transakcijski računi i depoziti po viđenju čine 9,03 milijardi KM ili 62,3 odsto ukupnih depozita stanovništva – kažu u Centralnoj banci BiH.

Stanovništvo u BiH kontinuirano povećava ukupne depozite, međutim postoje značajne razlike u kretanju depozita zavisno od tipa.

– Transakcijski računi su porasli za 19,8 odsto odnosno 854 miliona KM, a depoziti po viđenju bilježe porast od 9,3 odsto odnosno 327 miliona KM. Oročeni i štedni depoziti, koji odražavaju štednju, na godišnjem nivou bilježe blagi pad od 0,6 odsto ili 34 miliona KM. Stagnacija oročenih i štednih depozita stanovništva na godišnjem nivou je evidentna od aprila 2020. godine – navode iz Centralne banke BiH.

Kako dodaju, na stagnaciju oročenih i štednih depozita stanovništva uticale su nepovoljne ekonomske prilike tokom pandemije, jer su mnogim građanima smanjena primanja i stoga nisu mogli štedjeti kao u ranijim periodima, a dio štednje iskoristili su za pokrivanje trenutnih potreba. Guverner Centralne banke BiH Senad Softić poručio je da izazovna vremena zahtijevaju i pažljivo upravljanje resursima.

– Potreba za znanjem o raznim vidovima štednje je veća nego ikada i garant je boljih životnih i investicijskih odluka. Čak i mala ušteda svaki dan može biti veoma važna za vremena koja dolaze – rekao je Softić.

Član Udruženja ekonomista RS SWOT Marko Đogo rekao je za “Glas Srpske” da od 2008. godine postoji trend u porastu učešća depozita stanovništva, tako da je ovo samo nastavak trenda koji je postojao i prije pandemije. Objasnio je da je štednja donekle i posljedica društvene nejednakosti.

– Oni koji imaju oni mogu i da štede, oni koji žive na granici opstajanja se zadužuju kod banaka. Jedan odsto stanovništva je jako bogat, od 20 do 30 odsto stanovništva spada u srednju klasu, a ta cifra je nekada bila 90 odsto – naveo je Đogo koji je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu.

Na pitanje da li smanjenje potrošnje usporava ekonomiju, Đogo objašnjava da veća štednja ne usporava privredni rast.

– To je zato što kod nas oni koji imaju novca ne štede na hrani, već na nekom kapitalnom dobru koje ionako uvozimo. Ne proizvodimo čak ni veš-mašine i TV aparate i u tom dijelu uzdržavanje od potrošnje ne pogađa domaće proizvođače – rekao je Đogo.

Istraživanja

Iz Centralne banke BiH navode da regionalna istraživanja pokazuju da relativno mali broj građana u BiH štedi.

– Oko 20 odsto građana anketiranih u 2019. izjasnilo se da ima ušteđevinu, a samo 15 odsto je potvrdilo da kontinuirano štedi – navedeno je u saopštenju.