Hrvatska uvodi besplatan račun u bankama! Šta čeka Srpska? Radivojac: Treba reći dosta “profitu bez rizika”

19.03.2025. | 12:30

Banke više neće moći da naplaćuju naknade za održavanje računa građana – takav je stav Vlade Hrvatske koja u “borbu” sa bankama, tačnije, sa plaćanjem njihovih usluga, ide sa nacrtom zakona koji je trenutno u javnoj raspravi. Koliko god se ovakvo slovo zakona banakarima ne sviđa, na taj način treba da djeluju i Republika Srpska i BiH, kaže za BL portal Goran Radivojac, profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta.

Takav stav pravda činjenicom da je u pitanju naknada koja je bankama donosila čist profit, a samo je jedan u nizu nameta zahvaljujućima kojima banke u svim državama regiona u kontinuitetu i osjetno povećavaju svoje profite.

„To je za banke potpuno nerizičan posao, to je čist novac. Oni ne mogu ostvariti nikakav gubitak na bilo koji način od toga što ćemo ti ili ja imati otvoren račun. Naprosto, ja ako pustim neki platni nalog, a nemam dovoljno novca na računu, oni neće izvršiti taj nalog. Sa aspekta rizika potpuno je neutralan posao“, objašnjava Radivojac za BL portal.

Upravo zbog toga bi, kako kaže, ovaj potez Hrvatske trebalo da slijede i preuzmu Republika Srpska i Bosna i Hercegovina, gdje je situacija ista, odnosno gdje građani po zakonu ne mogu primiti platu bez otvorenog računa čije održavanje im banke sve skuplje i skuplje naplaćuju.

„To je potez koji u svakom slučaju ide u korist ljudi koji su primorani da koriste usluge banaka. Same transakcije koje obavljamo u bankama takođe nisu besplatne, tako da bi bilo dobro da bar održavanje računa bude besplatno, ako se već naplaćuje svaka druga transakcija. To je minium minimuma, kako bi čitav finansijski sistem na neki način bio i u korist korisnika usluga“, objašnjava on.

Po predloženom zakonu u Hrvatskoj, građani bi imali i dodatne pogodnosti uz pravo na besplatni račun i mogućnost izbora korištenja internetskog ili mobilnog bankarstva bez dodatnih troškova. Takođe, ovaj “paket bez naknade” uključivao bi polaganje novca na račun, primanje uplata u evrima iz Hrvatske i inostranstva, korištenje debitne kartice, podizanje gotovine na bankomatima i šalterima, kao i pet besplatnih transakcija na bankomatima drugih banaka.

U Republici Srpskoj bilo je nedavno pokušaja da se bankama ograniči profit, odnosno zabranjeni naplata određenih naknada. Tako je Narodna skupština na prijedlog Vlada Srpske krajem novembra prošle godine usvojila Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o bankama Republike Srpske, ali finalna verzija, odnosno prijedlog izmjena ovog zakona još se nije pojavio pred poslanicima. Nacrtom izmjena ovog zakona se u Srpskoj, između ostalog, uvodi zabrana naplate naknada za opomenu za kašnjenje korisnika u slučaju neizmirenja obaveza, naknada za “vođenje” kreditne partije i naknada za podizanje gotovine na bankomatu.

FOTO: BL PORTAL/ILUSTRACIJA

Dokle se stiglo u toj proceduri pokušali smo da saznamo u Ministarstvu finansija RS, ali do objavljivanja teksta njihov odgovor nismo dobili.

Koliko su naknade i provizije kod nas profitabilne potvrđuje podatak da je recimo samo Nova banka a.d. Banjaluka prošle godine od njih zaradila 41,4 miliona KM.

Bankarske “igrarije”

Pozdravljajući ograničavanje profita i zabranu određenih naknada bankama, Radivojac upozorava da se nakon donošenja takvih zakona ne smije dozvoliti da banke povećaju cijene drugih naknada kako bi nadoknadile gubitke.

„Sa priličnom sigurnošću bih mogao reći da će banke to pokušati. Onda je na lokalnom regulatoru, na Agencijama za bankarstvo, odnosno na Centralnoj banci da ne dozvole tako nešto“, naglašava on.

FOTO: ARHIVA

Radivojac ističe da su posebno problematične stope profita na određene usluge.

„Svaka usluga koju banka nama pruža ima nešto što možemo nazvati ekonomskom cijenom koštanja. Ono o čemu treba otvoriti široku raspravu u okviru našeg društva je koliko puta je veća dobit ako je, recimo, cijena neke usluge ili transakcije u platnom prometu dva feninga, a izlazna cijena za korisnika usluga dvije marke. Znači, između dva feninga i dvije marke taj prostor podrazumijeva profit. To nisu profiti od 100, 200, 500 odsto, to je više od toga i zapravo će se tu morati povući neki potezi da se ograniči maksimalan iznos profita banaka“, smatra profesor Radivojac.

Upozorava da ovaj trend dovodi do ozbiljnih posljedica u društvu, odnosno da izaziva opšte osiromašenje društva, a sve to zato što se, kako kaže, korak po korak uzmiče pred bankama. Zbog toga predlaže mjeru kojom će se ograničiti njihov profit.

„Očigledno da je bankarski lobi dovoljno jak da niko ne govori o ograničavanju profita, a kamoli da to neko uradi. Ja bih tu bio veoma galantan, predložio bih da se profit na vršenje neke usluge banke ograniči na 500 odsto. Znači, da bude maksimalno dozvoljeno 500 odsto i da ne može biti iznad toga. To je veliki izazov u vrijeme digitalnih tehnologija danas, kad sve radi softver, a banke nemaju dodatnog troška izuzev zanemarljivo malog troška struje“, objašnjava naš sagovornik.

Srđan Banović, BL portal