“Iran bi mogao potpuno da zamijeni Rusiju na evropskom tržištu gasa, ali…”

21.08.2022. | 19:48

Energetska kriza se, prije svega, tiče Evrope koja je odbacila ruski gas i naftu. Iran bi čak mogao potpuno da zamijeni Rusiju na evropskom tržištu gasa, ali po veoma visokoj cijeni, koju Evropljani nisu spremni da plate iz mnogo razloga, izjavio je za iransku redakciju Sputnjika Rustam Tankajev, glavni stručnjak Saveza industrijalaca Rusije i generalni direktor “Info TEK-Terminal”.

“Iran, naravno, izgleda kao mnogo skromniji izbor na energetskom tržištu, za razliku od Rusije. Ali, postoji jedna karakteristika koja bi zaista mogla da promjeni odnos snaga na svjetskom tržištu. Iran je drugi u svijetu po rezervama gasa. Mogao bi potpuno da zamijeni Rusiju na evropskom tržištu. To bi se moglo desiti kad bi se, prije svega, ukinule sankcije protiv Irana, što se nikako neće dogoditi. Sledeći uslov je da se riješi problem isporuka gasa iz Irana u Evropu. Tu postoje dva puta. Isporuka prirodnog gasa tankerima, ali to je način koji je Iranu nedostupan. Postoji i flota za prevoz gasa koja formalno pripada Iranu, ali 95 odsto je u vlasništvu Kine. Zbog toga, nikakve isporuke tečnog prirodnog gasa iz Irana u Evropu trenutno nisu moguće. Može samo da se pokuša da se angažuju strani transporteri gasa, ali Evropa je to već isprobavala i ispostavilo se da slobodnih transportera gasa u Evropi jednostavno nema”, rekao je on.

Prema mišljenju Tankajeva, isporuke prirodnog gasa iz Irana u Evropu gasovodom su moguće, u teoriji bi on čak mogao da zamijeni ruski gas. Međutim, geopolitičke okolnosti, koje su u bliskoj budućnosti jednostavno nerješive, neće omogućiti Evropljanima da kupuju iransko “plavo gorivo” u narednih nekoliko godina, prenosi Sputnjik.

“Gasovod koji povezuje Iran i Evropu postoji. Njegov kapacitet je ukupno 15 milijardi kubnih metara godišnje. On prolazi preko Turske, koja praktično uzima cio gas za sebe. U najboljem slučaju Evropa može dobiti jednu milijardu kubnih metara godišnje. Kapacitet tog gasovoda bi se mogao znatno povećati da nije prepreke koja podrazumijeva da će trećina tog gasovoda prolaziti kroz oblast na teritoriji Iraka i Turske gdje žive Kurdi,a koja se nalazi u zoni stalnih borbenih dejstava. Nijedna banka ni fond nikada neće dati kredit za izgradnju gasovoda iz Irana u Evropu u toj zoni građanskog rata. Zato taj gasovod predstavlja samo tehničku mogućnost isporuke iranskog gasa u Evropu, ali ne njegovu praktičnu alternativu zamjene Rusije u Evropi”, izjavio je Tankajev.

S ruskim ekspertom se djelimično slaže i Hedajatula Hademi, generalni direktor “Sjeverne naftne kompanije” iz Irana, bivši član energetske komisije iranskog parlamenta.

“Nažalost, bez obzira na to što je Iran druga zemlja u svijetu po zalihama gasa, naša proizvodnja tog energenta čini oko 800 do 900 miliona kubnih metara dnevno, a otprilike isto toliko trošimo u udarnim periodima. Možemo da izvozimo gas u Evropu ako budemo razradili zajednička izvorišta, razvijali infrastrukturu i gasovode, na primjer, kroz Tursku. To je najbolji put za isporuke gasa iz Irana u Evropu, ukoiko postoji odgovarajuća dionica gasovoda. Ako govorimo o isporukama gasa Evropi sada, to su prosto mizerne cifre”, kazao je Hademi.

Kada je riječ o nafti, Hademi je uvjeren da bi Iran mogao djelimično da kompenzuje njenu nestašicu, povezanu s energetskom krizom, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije toj zemlji.

“Isporukama nafte mi bismo zaista mogli da zauzmemo veliki dio tržišta, ako bi nam ukinuli sankcije, zbog toga što imamo velike proizvodne kapacitete. Za sada se dnevno izvozi pola miliona barela nafte i kondenzovanog gasa, ali zbog sankcija ne možemo da igramo realnu ulogu na tržištu”, objašnjava Hademi.

On dodaje da bi u budućnosti, ukoliko bude aktivnije radio na iskorišćavanju zajedničkih naftnih izvorišta i povećao proizvodne kapacitete, Iran mogao da izvozi više od 2,5 miliona barela nafte i kondenzovanog gasa dnevno.

Hademi je uvjeren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmijeni.

“Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki dio svjetskog tržišta energenata već za pet godina”, zaključio je Hademi