Kako će napadi u Crvenom moru uticati na snabdjevenost naftom u Evropi VIDEO

25.12.2023. | 23:25

Krajem prošle sedmice, poslije napada Huta na trgovačke brodove, porasla je i cijena sirove nafte, jer je nekoliko brodarskih kompanija odlučilo da obustavi transport Crvenim morem.

Analize naftnog tržišta već upozoravaju – prošle sedmice isporuke nafte u Crvenom moru opale su za više od 40 odsto u odnosu na početak mjeseca.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da obustava transporta Crvenim morem i Sueckim kanalom ne može da ugrozi snabdjevenost tržišta i da će se izabrati novi logistički kanal koji je duži i samim tim i skuplji, ali da će nafte i tečnog naftnog gasa biti dovoljno.

Istakao je da je prije godinu dana 14,4 odsto nafte dolazilo iz Rusije, dok sada iz Rusije u Evropu stiže 3,9 procenata tog energenta.

“Dominantni snabdevači Evrope, sa najvećim procenitima su SAD, Norveška, Kazahstan. Kazahstan je vrlo zanimljiv, njemu ne treba Suecki kanal, ni transport brodovima. Oni najveći deo svoje nafte, a to je 8,2 posto ukupnog evropskog uvoza transportuju naftovodom ‘Družba’ kroz Rusiju”, rekao je Mićović.

Istakao je da samo Irak i Saudijska Arabija imaju potrebu da transportuju kroz Suecki kanal, kao i da ugroženosti snabdijevanja, uprkos različitim izazovima, sigurno neće biti.

Bugarska od 1. marta ukida izuzeće od embarga na rusku naftu

Pet država članica EU – Hrvatska, Češka, Slovačka, Mađarska i Bugarska – izuzete su od briselskog embarga na rusku naftu. Bugarska se opredelila da ukine to izuzeće od 1. marta.

“Kada je navedeno to izuzeće, tu nisu navedene zemlje, nego je navedena mogućnost transporta naftovodima za zemlje koje nemaju druge načine da to prevaziđu. Odmah, u startu, posle uvođenja tog izuzeća, Nemačka i Poljska su se odmah odrekle uvoza iz Rusije, druge zemlje su zadržale. Bugarska rafinerija u Burgasu će prerađivati neku drugu naftu i neće više biti u prilici da dobija jeftiniju naftu”, rekao je Mićović i ocijenio da “Lukoil” u Bugarskoj neće doneti odluku da obustavi preradu.

Istakao je da su se sve rafinerije na Mediteranu, uključujući i našu, opredijelile za druge izvore nafte i da jedino Egipat kupuje veće količine nafte iz Rusije.

Govoreći o rezervama derivata – dizela za 85 dana i benzina za 115 dana – o kojima je govorio predsjednik Srbije, Mićović je rekao da mu se čini da je riječ o cjelokupnim rezervama koje se nalaze na teritoriji Srbije i da sve te rezerve mogu da zadovolje potrošnju za taj broj dana.

“Ali obavezne rezerve, one koje su regulisane direktivom EU i našim Zakonom o robnim rezervama, nismo dostigli. Zapravo, u poslednjiem izveštaju koji smo dostavili energetskoj zajednici stoji da imamo 41 dan prosečnog neto uvoza u odnosu na 90, što treba da dostignemo”, naveo je Mićović.

Očekuju li se niže cijene goriva u Srbiji

Istakao je da na cijenu goriva u Srbiji dominantno utiču globalne kotacije na tržištu i da je prestao pad kotacije koji je trajao od septembra.

“Ne verujem da može u Srbiji da se nastavi sa smanjenjem cene goriva. Ona se određuje administrativno. Nju određuje Ministarstvo trgovine”, istakao je Mićović i dodao da su u posljednjih nedjelju dana kotacije znatno povećane, a da će na cijenu uticati i kurs dolara, ali i povećana potražnja uoči praznika.