Kako korona utiče na navike… Evo od koga Hrvati najviše kupuju i to onlajn

18.03.2021. | 11:14

Od evropskih onlajn kupaca, u kineskim e-prodavnicama najviše pazare Litvanci, čak 65 oosto, slijede Letonci s udjelom od 61 odsto, Poljaci sa 60 procenata, a u Hrvatskoj 50 procenata potrošača kupuje na mreži od Kineza, prema rezultatima istraživanja Međunarodne poštanske korporacije (IPC).

Istraživanje IPC-a o prekograničnoj e-trgovini za 2020. godinu obuhvatilo je 33.594 ispitanika iz 41 zemlje članice ove organizacije, koje učeštvuju sa 95 procenata na globalnom tržištu elektronske trgovine. Srbija nije obuhvaćena ovom anketom.

U fokusu istraživanja bio je uticaj korona virusa na ponašanje onlajn kupaca i kako bi pandemija mogla da utiče na kupovne navike u budućnosti. Čak 51 odsto ispitanika reklo je da su se tokom pandemije okrenuli domaćim e-trgovinama u odnosu na one prekogranične, prenosi portal Lider.

Takođe, gotovo polovina učesnika u anketi smatra da je pandemija uticala na sporiju isporuku paketa. Kategorija proizvoda koja je zabilježila najveći rast prodaje su namirnice (10 odsto), slijede odjeća i obuća (8,0 odsto), te zdravlje i ljepota (7,0 odsto).

Kada je riječ o budućim internet kupovinama čak 67 odsto potrošaca je odgovorilo je da će šopingovati više u e-trgovinama u svojoj zemlji.

Na pitanje iz koje su zemlje poslednji put nešto naručili, 37 odsto ispitanika je navelo da je naručilo proizvod iz Kine, 13 procenata iz SAD-a, iz Njemačke je naručilo 11 odsto anketiranih, a iz Ujedinjenoga Kraljevstva 10 odsto.

Onlajn kupci su 2020. najviše kupovali na maloprodajnim platformama Amazon, Alibaba, eBej i Višu, koje čine e-trgovačku ”veliku četvorku”. Istraživanje je mjerilo i zadovoljstvo kupaca na bazi šest ključnih faktora: troškovi dostave, mesto dostave, praćenje paketa, brzina dostave, carinjenje i vraćanje robe.

Tako je, primera radi, 61 odsto ispitanika primilo 2020. robu s besplatnom dostavom, što je za dva odsto manje u odnosu na istraživanje sprovedeno 2019. godine.

Ispitanici su bili najzadovoljniji mestom dostave, njih 68 odsto, a 62 procenta je bilo zadovoljni troškovima dostave, dok je samo 39 odsto bilo izuzetno zadovoljno brzinom dostave.

Najčešća brzina dostave paketa u prekograničnoj e-trgovini iznosila je od 15 do 29 dana (16 odsto), a 15 odsto anketiranih je reklo da je paket čekalo 30 ili više dana.