Korona prepolovila dobit Robne kuće „Boska“

22.02.2021. | 22:46

Finansijski izvještaj RK „Boska“ za prošlu godinu pokazuje da su im poslovni prihodi pali sa 3,2 miliona na dva miliona maraka. Poslovni rashodi su u 2019. godini bili dva miliona, dok su lani iznosili malo preko milion maraka.

Tako je poslovna dobit bila oko milion KM, ali su imali finansijske prihode od oko 740.000 i rashode od 1,2 miliona KM.

RK „Boska“ je u prošloj godini zapošljavala u prosjeku osam radnika, dva više nego u 2019. godini.

Direktor „Boske“ Ljubomir Dakić rekao je da je osnovni razlog pada dobiti pandemija virusa korona.

„Nismo uopšte radili dva mjeseca, a kada je dozvoljen rad naši zakupci su radili u otežanim uslovima, mi imamo varijabilne zakupnine i sve je to sistem spojenih posuda. Naši prihodi direktno zavise od prometa zakupaca, kako oni smanjuju promet i mi imamo manje zakupnine, ali nadamo se da će i to relativno brzo da prođe“, istakao je Dakić.

Dodaje da nije bilo otkaza zakupa prostora, ali da su zakupci tražili popuste, koji su im i odobravani.

„Iskoristili smo mjere Vlade u vezi sa uplatom doprinosa i prolongiranjem uplate poreza. Generalno, mi redovno servisiramo obaveze, nemamo problema po tom pitanju. Izmirujemo reprograme iz ranijeg perioda, za dugove koje smo preuzeli, dug prema Poreskoj upravi smo sveli na nulu ili smo pri kraju, čekamo poresku karticu da to usaglasimo“, rekao je Dakić, navodi “Capital.ba“.

Podsjećamo, „Boska“ je privatizovana, a konzorcijum “Delta – Zekstra” se 2008. godine obavezao da će za 58,52 odsto državnog kapitala u robnoj kući platiti tri miliona evra, da će isto toliko investirati i da će preuzeti svih 254 zaposlena. Ugovorena cijena nije plaćena u roku, zbog čega je u maju 2009. godine tadašnji ministar trgovine Predrag Gluhaković sa kupcem potpisao aneks ugovora.

Transparency international u BiH 2017. godine zatražio je od Ministarstva trgovine i turizma RS kopiju ugovora o privatizaciji „Boske“, a banjalučki Okružni sud donio presudu po kojoj Ministarstvo mora da donese rješenje. Međutim, zvaničan odgovor je bio da je dokument ukraden. Sud je potom odbio da pokrene postupak protiv Ministarstva jer je uvažio obrazloženje o krađi. Nakon što je i Ustavni sud BiH odbio apelaciju TI, uslijedila je aplikacija Evropskom sudu za ljudska prava.

Okružno tužilaštvo Banjaluka vodilo je istragu koja je 2017. godine obustavljena jer nije bilo dokaza da je bivši savjetnik ministra trgovine i turizme RS Jugoslav Jovičić ukrao taj ugovor.

 

 

Oznake: Poslovanje