Manje od ranijih predviđanja: MMF srezao prognozu globalnog rasta na 3,2 odsto za 2022.

26.07.2022. | 17:12

Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu rasta svjetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2022. godinu na 3,2 odsto u julskom izvještaju Globalni ekonomski izgledi, što je za 0,4 procentna poena manje u odnosu na predviđanja Fonda iz aprila.

Projekcija globalnog rasta za 2023. je takođe snižema na 2,9 procenata sa 3,6 odsto u aprilu.

“Privredni oporavak od 6,1 odsto u 2021. praćen je sve sumornijim kretanjima u 2022. jer su rizici počeli da se materijalizuju. Globalna proizvodnja je pala u drugom kvartalu ove godine zbog pada u Kini i Rusiji, dok je potrošnja stanovništva u SAD ispod očekivanja”, rekao je glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša na predstavljanju ažuriranih prognoza.

On je konstatovao da je nekoliko šokova pogodilo svjetsku ekonomiju – viša inflacija od očekivane širom svijeta, posebno u SAD-u i velikim evropskim privredama, što je nametnulo pooštravanje finansijskih uslova, zatim jače ekonomsko usporavanje u Kini od predviđanog usled izbijanja kovida-19 i mjera lokdauna, kao i prelivanje negativnih uticaja rata u Ukrajini.

Gurinša je rekao da su ekonomsko usporavanje u ranijem dijelu ove godine, opadanje kupovne moći domaćinstava i stroža monetarna politika doveli do revidiranja rasta SAD-a naniže za 1,4 procentna poena na 2,3 odsto za 2022. i na 1,0 odsto za iduću godinu sa 2,3 odsto, koliko se predviđalo u aprilu.

Nastavak kovid mjera zatvarnja u Kini i produbljivanje krize u kineskom sektoru nekretnina takođe su uticali na smanjenje prognoze rasta te zemlje za 1,1 procentni poen na 3,3 odsto za tekuću godinu, nakon čega bi rast trebalo u 2023. da ubrza na 4,6 procenata.

Zbog prelivanja negativnih uticaja rata u Ukrajini i pooštravanja monetarne politike, rast evrozone će u ovoj godini dostići 2,6 procenata umjesto 2,8 odsto, koliko je Fond očekivalo prije tri mjeseca, dok je stopa rasta tog bloka za iduću godinu oborena za 1,1 procentni poen na 1,2 odsto.

S druge strane, prognoza privrednog pada Rusije za ovu godinu smanjena je na 6,0 odsto sa aprilskih 8,5 procenata.

MMF je u novom izvještaju takođe podigao procenu očekivane inflacije za ovu godinu zbog rasta cijena hrane i energije, kao i zbog dugotrajne neravnoteže između ponude i potražnje. Rast inflacije sada vidi na 6,6 procenata u razvijenim ekonomijama i na 9,5 procenata u zemljama u razvoju i tržištima u usponu, što je više za 0,9 i za 0,8 procenatnih poena, respektivno, nego u aprilu.

Rizici po ekonomske izglede su u velikoj mjeri nagnuti naniže. Rat u Ukrajini mogao bi da dovede do naglog prekida evropskog uvoza gasa iz Rusije; zbog čega bi smanjenje inflacije bilo mnogo teže sprovesti.

Povećanje kamatnih stopa vodećih centralnih banaka u svetu takođe bi moglo da izazove dužničke probleme na tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju; upozorava MMF. Među negativne rizike su svrstani i eventuano obnavljanje kovid mjera ograničenja u Kini i eskalacija krize na tržištu nekretnia, kao i geopolitička fragmentacija koja bi sputala globalnu trgovinu i saradnju.

Prema pretpostavljenom vjerovatnom scenariju MMF-a, ako bi se pomenuti rizici materijalizovali, inflacija bi dodatno porasla, dok bi globalni rast pao na oko 2,6 odsto u tekućoj godini i na 2,0 odsto u narednoj, što bi bile stope rasta među 10 odsto najslabijih od 1970. godine.

Budući da rast cijena nastavljaju da nagriza životni standard širom svijeta, kroćenje inflacije bi trebalo da bude prvi prioritet za kreatore politike, poručuje MMF i zaključuje da će pooštravanje monetarne politika neizbežno imati stvarnu ekonomsku cijenu, ali da bi odlaganje samo pogoršalo situaciju.