Može uzeti još novca: BiH нajmanje zadužena u regionu

24.06.2024. | 07:03

Bosna i Hercegovina, ali i posebno Republika Srpska i Federacija BiH, ubjedljivo su najmanje zadužene zemlje u regionu u odnosu na BDP, što može predstavljati šansu, ali pod uslovom da se potencijalni novi dug investira u aktivnosti koje stvaraju novu vrijednost, unapređuju infrastrukturu i razvijaju preduzetništvo.

Trenutno, ukupan dug BiH je 13,1 milijarda KM ili 6,7 milijardi evra, što je tek malo više od 25 odsto BDP-a. Ako bi se taj dug spustio na entitete, Republika Srpska zadužena je oko 38 odsto, a Federacija BiH ispod 20 odsto. S druge strane, dug Crne Gore, recimo, na kraju prvog kvartala ove godine bio je 4,67 milijardi evra ili 66,36 odsto BDP-a, Srbije oko 47,6 milijardi evra ili 52,3 odsto BDP-a, dok je javni dug Hrvatske bio 47,6 milijardi evra ili 63 odsto BDP-a. U regionu najviše je zadužena Slovenija, čiji javni dug iznosi oko 43,7 milijardi evra, što je 69,2 odsto BDP-a.

“Poznato je da je BiH najmanje zadužena, što je jako dobra makroekonomska pretpostavka i činjenica i to je dijelom karensi borda i vođenja monetarne politike BiH. Što se tiče budućih zaduženja, svakako da postoji potencijal, ali su međunarodni kreditori oprezni, vrlo često iz razloga što vlasti na svim nivoima u BiH kreditna sredstva ne upotrebljavaju u razvojne svrhe. Uglavnom se kreditnim sredstvima popunjavaju budžetske rupe i socijalna davanja”, rekao je za “Nezavisne novine” ekonomista Damir Bećirović.

Ono što je problem kod potencijalnog zaduživanja BiH jeste i činjenica da nema previše izvora, uprkos tome što postoji značajna dugogodišnja makroekonomska stabilnost koja je veća i od mnogih zemalja Evropske unije.

“Kao ekonomista svakako sam za zaduženje jer svaka investicija, svaki razvoj traži značajna finansijska sredstva, i niko ne može akumulirati dovoljno kapitala da sam gradi ceste i kvalitetniju infrastrukturu. Ako se za to zadužujemo, i ne samo to već i za preduzetničku infrastrukturu kao što je digitalizacija, bolji sistemi finansijskog plaćanja itd., onda ne treba imati ništa protiv”, rekao je Bećirović.

Kada se uzme u obzir evropski nivo duga, Bosna i Hercegovina i tu stoji poprilično dobro. Ukupan javni dug 20 zemalja sa Evropom na kraju 2023. godine iznosio je 12.732 milijarde evra, što je 88,6 odsto BDP-a, a ukupan javni dug 27 članica EU iznosio je 13.862 milijarde evra ili 81,7 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji najzaduženija zemlja je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a. Opšte prihvaćen kriterijum kada je u pitanju dug je 60 odsto BDP-a, što se smatra i jednom vrstom granice, međutim u posljednjih nekoliko godina sve češće taj kriterijum se napušta.

“Zemlje kao što je naša nemaju dovoljno domaće štednje da se sa njom značajnije razvijaju. Kada dug Republike Srpske, Federacije BiH i BiH posmatrate u odnosu na EU, to pokazuje dobru fiskalnu poziciju i ima prostora za novo zaduživanje. Ako je taj dug dobro investiran, uložen u one aktivnosti koje povećavaju ekonomsku aktivnost on je više nego opravdan”, rekao je Saša Stevanović, ekonomista.

On kaže da kada se prati koliko se zadužimo i koliko ekonomije stvorimo da to ukazuje na potentnost investicija u našem sistemu, a posmatrajući taj odnos moguće je procijeniti i nov nivo dohotka na kojem bismo bili ako se, recimo, zadužimo za dodatnih deset milijardi.

“Ako smo u prethodnom periodu na stvoren dug od milijardu stvorili dodatnih tri do pet milijardi onda je moguće očekivati da mi stvaranjem novog duga možemo stvoriti novu ekonomiju”, ističe Stevanović i dodaje da su prve tri godine ove decenije dobre te da su stope rasta intenzivnije, što su podaci oko kojih treba da se okupimo, analiziramo i na kraju preuzmemo rizik.