Nudili platu i 2.000 evra: Posao dobro plaćen, a nema ko da radi

12.09.2024. | 17:45

Srbija se dugi niz godina suočava sa nedovoljnim brojem kvalifikovanih zavarivača. ​Ovome u prilog govori i podatak da se na listi deficitarnih zanimanja koje je Vlada Srbije objavila, konkretno, na Кonkursu za upis učenika u prvi razred srednjih škola, našla i ova profesija.

Upravo zbog manjka radne snage, sve su češće obuke na kojima polaznici mogu da steknu atest i sebi omoguće relativno brz put do pronalaska posla.

Sa druge strane, baš zato što je zavarivača malo, oni imaju dosta posla i zarađuju sasvim solidno. Prema podacima Infostuda, u posljednjih godinu dana, na “b92” sajtu objavljeno je ukupno 143 oglasa za poziciju zavarivač/varilac. Prosječan broj prijava po oglasu iznosio je 13. Na osnovu oglasa u kojima su poslodavci istakli visinu zarade, jasno se vidi da je variocima u Srbiji, u prosjeku, ponuđena plata od 93.000 dinara.

“Kada je reč o dugoročnijim podacima, raniji oglasi su pokazivali da su poslodavci spremni da plate kvalifikovane zavarivače po satu od 4 do 12 evra i više, dok su za fiksne plate nudili i do 2.000 evra mesečno, naročito za iskusne zavarivače. Važno je napomenuti da za obavljanje ovog zanata, radnici moraju da poseduju sertifikat, tj. da imaju odgovarajući atest”, kaže Miloš Turinski, PR Infostuda.

Tanja Dimitrijević, posao varioca uspješno obavlja više od četiri godine. Ova dama je argonski zavarivač (zavarivanje cjevnih sistema, posuda, rezervoara, čelične konstrukcije, parovoda u rafinerijama, termoelektranama) i kaže da je posao zavarivača sve, samo nije lak. Osim što zahtjeva visoku preciznost, mirnu ruku i koncentraciju, ova profesija ume da bude veoma izazovna. Ipak, čini se, Tanji ništa od toga ne predstavlja problem.

Tanja navodi da su ključne vještine za ovaj posao preciznost, koncentracija i “mirna ruka”.

“Završila sam srednju školu za tehničara drumskog saobraćaja. Radila sam razne poslove ali nisam bila zadovoljna. Nekad uslovima rada, nekada platom. Sticajem okolnosti jedan od mojih dobrih drugova je zavarivač i često sam gledala kako on radi taj posao. Dopalo mi se sve to i pomislila sam’, što da ne. Mogla bih da probam”, priča za Infostud Tanja.

Međutim, obuke za varioce su skupe. Kurs za argonskog zavarivača košta između 2.500 ii 3.000 evra. Srećom, često se dešava da firme i organizacije sprovedu besplatnu obuku, što je bio i Tanjin slučaj. Zahvaljujući Njemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ), djevojke koje su željele da postanu zavarivačice dobile su tu priliku.

“Kurs je trajao dva meseca. Mentor nas je vodio kroz teorijsku i praktičnu obuku koja je predstavljala veći deo učenja. Imali smo odličnog instruktora ali od osam devojaka, koliko nas se prijavilo tada, samo nas dve smo nastavile da se bavimo zavarivanjem”, priča sagovornica.

Prvi posao u “novoj” struci Tanja je našla u Hrvatskoj, u Bjelovaru, jer bez iskustva, u Srbiji, kako kaže, niko nije želio da je zaposli. Radila je tamo šest mjeseci kada je počela korona, pa je zbog cjelokupne situacije morala da se vrati.

“Posao je bio na gradilištu, svi su me odmah lepo prihvatili, od direktora, do ljudi u gradu. Smeštaj mi je bio plaćen. Uslovi rada su bolji nego u Srbiji i zarada je veća. U ostatku Evrope plate su još više. Najviše su u Švajcarskoj. Satnice su veće, a manje se radi”.

Kada se stekne iskustvo, pronalaženje posla je lako. Po povratku u Srbiju, Tanja se brzo zaposlila, a poslije nekog vremena je prešla u firmu u kojoj i danas radi.

Šta se traži od vještina

Ono što je važno za ovaj posao je to da ruka mora da bude mirna, a koncentracija na najvišem nivou. Zavarivanje je jedna vrsta umjetnosti. Var mora da bude isti i spolja i iznutra i kada ga završite ide na rendgensko ispitivanje. Ako var nije dobar, radi se ponovo.

Posao zavarivača je sve samo ne lak

Tanja objašnjava da je najlaške kada se materijal vari na stolu.

“To je definitvino najmanje zahtevno jer možeš materijal da okrećeš kako god želiš. Ali kada, na primer, imaš cev koja je fiksna i koja je na 40 ili 50 metara visine to je već veoma izazovno. Imala sam priliku da radim i na tako visokim mestima. I moram da napomenem da onaj ko radi ovaj posao mora da bude izuzetno zdrav i prođe sve lekarske preglede”, priča Tanja i dodaje da je zavarivala debelozidne i tankozidne cijevi, cisterne, tankove, a posjeduje i atest za crne i bijele cijevi.

Korištenje zaštitne opreme u ovom poslu se podrazumijeva. Specijalne naočare, cipele sa čeličnom kapom, odijelo, rukavice, ključni su za zaštitu od opasnosti poput UV zračenja i toplotne povrede. Radna okolina može biti prašnjava, bučna i ponekad, opasna.

“Zanimanje je opasno jer ima zračenja i udišemo štetne gasove. Naravno koristimo masku sa filterima i kiseonikom, odijelo za zavarivače, rukavice, kapu i dobro smo zaštićeni ali bih volela da naše zanimanje spada u ona sa benificiranim radnim stažem,” kaže Tanja i otkriva da joj je trenutna želja da ostane u Srbiji i postane tehnolog zavarivanja čiji je posao organizovanje i kontrola tehnoloških procesa.

Ono što je takođe zanimljiv podatak je to da je u ovom poslu veoma mali broj žena. Tanja ih u Srbiji poznaje svega nekoliko.

“Na Balkanu je dosta prisutna ta podela rada na muške i ženske poslove. Ali kao što ima i ‘ženskih’ poslova koje muškarci odlično rade, isto važi i obrnuto. Preporučujem svim damama da se ne boje i oprobaju se, posebno ukoliko nemaju posao, a neophodan im je”, poručuje Tanja, prenosi “b92”.