Posluju li banke u Srpskoj po željama američke Ambasade ili zakonima i Ustavu?

08.09.2024. | 21:30

Kako banke posluju u Republici Srpskoj – po željama američke ambasade ili zakonima i Ustavu? Sudeći po praksi posljednjih nekoliko mjeseci, a i po ocjeni regulatora, poštovanje propisa im nije jača strana. Strah od kolektivnog Zapada u BiH ili dodvoravanje onima koji svojevoljno uvode sankcije zvaničnicima i preduzećima razlog je jednostranih odluka banaka na štetu građana i institucija Srpske.

Ako banke pitate za godišnji profit, nailazite na zid ćutanja ili vas upute na svoje internet stranice.

I istina je da su ti podaci javni, ali ih bankari iz nekog razloga nerado saopštavaju pred kamerama.

Ipak, od nekih smo dobili pisani odgovor. Tvrde, da je javno sve što tražimo.

U Unikredit banci kažu da kao grupacija posluju na 13 ključnih tržišta centralne i istočne Evrope koja obuhvata 15 miliona klijenata širom svijeta.

Na našim prostorima je od juna 2008. godine od kada podržava privredu i stanovništvo u 30 poslovnica u Srpskoj i broji više od 119.000 klijenata.

Ova banka je u prošloj godini ostvarila dobit od 162 miliona KM, što je za 49,5 miliona više nego godinu ranije.

Na sva naša pitanja nisu odgovorili. A, između ostalog, interesovalo nas je da lu su tokom poslovanja na tržištu Republike Srpske kupovali obveznice na Banjalučkoj berzi i kada i da li u narednom periodu imaju u planu da sarađuju sa Vladom Republike Srpske?

Te odgovore dobili smo od Adiko banke. Kupovali su obveznice Republike Srpske, piše RTRS portal.

Kažu da namjeravaju nastaviti saradnju sa institucijama. Ostvareni profit lani iznosio je 23,5 miliona maraka i u kontinuitetu raste.

U ovoj banci navode i da su učestvovali u društveno odgovornim projektima iz kulture, umjetnosti, sporta, donacija za određene ustanove.

Iz Rajfajzen banke nema odgovora.

Odgovori banaka jesu činjenice, ali je i činjenica da od kada su Amerikanci krenuli da uvode sankcije zvaničnicima Srpske i pojedinim preduzećima, distanca je očigledna.

Ostvariti profit veći od 460 miliona maraka u BiH za pola godine, što je za 100 miliona više nego lani, a raditi protiv interesa pojedinih građana u Republici Srpskoj i njenih institucija, u najmanju ruku nije korektno.

Sve oči uprte su u Agenciju za bankarstvo. Mnogi, pa i pojedini zvaničnici Srpske pitaju zašto regulator sjedi skrštenih ruku.

Iz ove institucije tvrde da rade svoj posao.

Onemogućiti nekome da ima račun ili podigne kredit nije dobra politika banaka.

Kratkoročno, možda će nanijeti veliku štetu klijentu, ali dugoročno ni banka neće ostati pošteđena.