Rekordna cijena bakra: Svjetske zalihe sve manje, potražnja sve veća

02.04.2023. | 10:11

Procjene svjetskih trgovaca bakrom ukazuju da bi ove godine mogao da obori rekord od prije godinu dana i to ne za malo

U narednih 12 mjeseci svijet bi mogao da vidi rekordnu cijenu bakra i to ne samo da se probije 10.845 dolara za tonu iz marta 2022. godine, već i da se prođe „kota 12.000“, procenjuju svetski analitičari.

U Centru za strateške analize u Privrednoj komori Srbije kažu da za rast cijene bakra postoje tri razloga.

“Svet trenutno bilježi pad proizvodnje, pad zaliha, a rast potražnje iz Kine, koja se „probudila“ nakon kovida. A Kina, kao zemlja koja drži dve trećine i proizvodnje i tražnje za bakrom, nesumnjivo utiče na cenu”, objašnjava za 24sedam Nikola Ranković, viši savetnik u Centru.

Proizvodnja je trenutno pala zbog prekida rudarenja usled loših vremenskih uslova u rudnicima u Panami, Peruu i širom Južne Amerike, ali i na srednji rok je problematična. Svjetske zalihe bakra padaju na minimum i već su najnižem nivou od 2008. godine, i na to tržište reaguje pa se industrijskim metalom današnjice, a prije svega elektrificirane sutrašnjice, trguje po cijenama za 30 odsto višim od onih iz 2022. godine.

Izvoz Srbije skočio višestruko

I pored recesijskih strahova globalna privreda se zahuktava, i to bakar kao „termometar industrije“ precizno prikazuje. Iz „Trafigure“, vodećeg svetskog trgovca metalima, najavljuju da će cena bakra ove godine doseći rekord. Razlog je jednostavan – svet se ozbiljno okrenuo elektrifikaciji i e-mobilnosti, a kineska industrija je naglo krenula iz kovida, piše „Fajnenšel tajms“ (FT).

Ovakav razvoj situacije u svetu dobro prati i srpska rudarsko-metalurška industrija. Iz Privredne komore Srbije ističu da je domaća eksploatacija u novom rudniku Čukaru Peki opravdala očekivanja. Izvoz je lane skočio 2,5 puta, a od izvezene količine bakra, 20 odsto je prerađeni proizvod, bakarne katode. A ova godina je počela još bolje.

“U januaru je izvoz rude bakra i koncentrata bio za 173 miliona evra, što je međugodišnji rast od 55 odsto. I to ne samo zbog cene, već i količine. Koliko dobro radi rudnik u Čukaru Peki pokazuje i podatak da je u količini rast iz izvoza bio čak 70 odsto. Nastavlja se pozitivan trend iz prošle godine. Procenti će neminovno pasti, jer visoka je baza zbog visokog izvoza u 2022. ali čak i da količine ostanu iste vrednost izvoza će svakako porasti”, kaže Nikola Ranković.

A u 2022. godini je na izvozu bakru zarađeno 2,8 milijardi dolara a pretpandemijska 2019. godinu se završila sa nešto manje od 1,1 milijarde dolara izvoza. U tonama podaci su još impresivniji, jer prošle godine je izvezeno ruda i obrađenog bakra za 1,5 miliona tona a 2019. je to bilo manje od pola miliona.

Povećane potreba za bakrom su drugi razlog ali onaj kojeg se na Zapadu više pribojavaju jer ukoliko tražnja iz Kine nastavi da raste ovim tempom, Kinezi će potrošiti sve svjetske zalihe. U „Goldman Saksu“ idu dotle da očekuju da će se zalihe bakra istopiti do jeseni ove godine. Prema podacima te investicione banke, kineska potražnja je u februaru bila viša za 13 odsto na godišnjem nivou.

U Boru već planiraju više posla

U kompaniji „Srbija Ziđin Koper“ sadašnjih 6.100 radnika dobiće još 200 novih kolega ove godine. Posao se širi i kako je rekla Mirjana Popadić, rukovodilac Sektora ljudskih resursa, u direktnoj proizvodnji potrebno je 70 radnika tehničke struke, po 15 električara i mašinskih tehničara, 10 bušača i pet inženjera elektrotehnike. U kompaniji je prosječna starost radnika sada smanjena sa gotovo 46 na 39 godina a radnici u prosjeku mjesečno zarađuju više od 110.000 dinara, za 45 odsto više od proseka u Srbiji.

Cijena se trenutno za tromjesečne fjučerse, kreće oko 9.000 dolara za tonu, što je 30 odsto više nego što je bilo prošlog proljeća. Doduše, tadašnja cijena je bila potcijenjena zbog straha da će ruski upad u Ukrajinu znatno oboriti potrebu za ovim metalom.

Međutim, kako se rat odužio bez naznaka da bi mogao brzo da se okonča, pa svjetska ekonomija na njega nekako „privikla“, sada se prognozira da se cijene penju u nebesa. U „Trafiguri“ kažu da bi cijena bakra mogla da ide sve do 12.000 dolara.

“Mislim da je vrlo verovatno da ćemo u idućih 12 meseci videti novu rekordnu cijenu”, rekao je Bintas Kostas Bintas, šef trgovanja metalima i mineralima u toj kući, na panelu „FT“ konferencije o sirovinama u Lozani.

U „Goldman Saksu“ se ne zaustavljaju na tome nego za 2025. kažu da bi cijena mogla i na 15.000 dolara. “Bakru se sada događa ono što se tokom 2000-tih događalo nafti. Relativno mali jaz između ponude i potražnje, od pet odsto, doveo je do porasta cijene barela sa 20 na gotovo 150 dolara. A kod bakra je sada jaz čak 15 odsto”, kaže Džefri Karie, šef za analizu tržišta sirovina u toj banci.

Neće brzo biti bolje

Ali razloge u povelikoj cijeni bakra ne treba gledati samo na strani tražnje. Ponuda je takođe problem. Procjena „S&P Global“ je da će se do 2030. u svijetu godišnje trošiti 40 miliona tona bakra, što je čak 60 odsto više nego što se koristilo 2021. godine.

A taj problem neće tako brzo biti rješen, kažu iz rudarske industrije. Otvaranje i razvoj jednog rudnika je dugoročan i skup proces. Rudarski magnat Robert Fridland kazao je „FT-u“ da mu je za razvoj rudnika Kamoa-Kakula u DR Kongu trebalo 28 godina. Tek nakon gotovo tri decenije raj rudnik će biti u stanju da krajem 2024. proizvodi 650.000 tona bakra godišnje.

Iz najveće rudarske kompanije na svijetu, australijskog „BHP“, dolaze umirujući tonovi. Oni tvrde da će novi rudnici u Peruu, Čileu i DR Kongu osigurati dovoljno bakra za svijet, barem za naredne dvije do tri godine. A poslije toga…

“Ne znamo koliko će koštati ali znamo da će bakar svima trebati, Kini, Evropi i Americi, i to u ogromnim količinama. Cela zelena tranzicija, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora i na kraju električni automobili, „leži“ na bakru. I onaj ko će ga imati u dovoljnim količinama, biće u velikoj prednosti nad globalnom konkurencijom”, zaključuje Nikola Ranković za 24sedam.