Šef IEA: Evropskoj industriji neophodan ozbiljan plan ako želi da preživi energetsku krizu

20.02.2023. | 22:03

Šef IEA pozvao je Evropu da se prilagodi novonastaloj situaciji i transformiše svoj energetski sektor koji trpi posljedice sankcija Rusiji, američkog zakona o inflaciji i razvoja Kine.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol ponovo je upozorio da je evropskoj industriji neophodan ozbiljan energetski plan.

Birol, koji se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sastao sa predsednicu Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, zamjenikom njemačkog kancelara Robertom Habekom i Bilom Gejtsom, pohvalio je napore Evropske unije (EU) u izbjegavanju gasne krize ove zime, ali je upozorio da će sljedeća biti još teža.

“A novi master plan za evropsku industriju je hitno potreban”, naveo je Birol.

Very pleased to join President @vonderleyen 🇪🇺, Vice Chancellor Robert Habeck 🇩🇪 & @BillGates at #MSC2023

I commended the EU's efforts to overcome the gas crisis this winter, but next winter will be even tougher. And a new masterplan for European industry is urgently needed. pic.twitter.com/sUb0kwjpIv

— Fatih Birol (@fbirol) February 17, 2023

Birol je ranije, u autorskom tekstu za “Fajnenšel tajms” krajem 2022, upozoravao da energetska kriza – koja je posljedica sankcija Kolektivnog zapada Rusiji – predstavlja ozbiljan izazov za Evropu.

Globalna energetska kriza nanela je težak udarac evropskoj industriji, a Zakon o smanjenju inflacije koji je usvojen u SAD sa ciljem da se podstakne američka proizvodnja, a naročito “zelena” industrija, kao i kineski razvoj domaćih tehnologija koje koriste “čistu energiju”, dodatno je zakopao Stari kontinent, naveo je Birol predstavljajući svoj “masterplan”.

Japan, Koreja i Indija takođe podstiču povećanje investicija i podrške u pravcu “čiste energije”.

Sve to zahtijeva od EU da ponovo procijeni sopstvenu industrijsku strategiju sa ciljem pozicioniranja privrede regiona za novi rast u decenijama koje su pred nama. Paket “EU Fit for 55” i plan “REPauerEU” postavili su put za ukupnu tranziciju bloka na čistu energiju. Ali opseg akcija koje se preduzimaju na drugim mestima, i ogromne posljedice energetske krize u Evropi, zahtevaju hrabru novu industrijsku strategiju EU, naveo je šef IEA.

Cijene prirodnog gasa, koje su skočile kao posljedica sankcija koje je Zapad uveo Rusiji zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini, su u srcu trenutne krize i njene pretnje evropskoj industriji.

Energetski najintenzivniji sektori već trpe, a sve veći broj kompanija zaustavlja, pa čak i trajno zatvara fabrike.

Glavne evropske industrije koje troše gas – uključujući hemijsku, industriju prerade hrane, čelika i papira – generišu više od 600 milijardi dolara godišnje i zapošljavaju skoro osam miliona radnika.

Ta područja su možda najviše ugrožena, ali su samo vrh ledenog brega. Izloženost visokim troškovima energije predstavlja šire izazove za konkurentnost evropskog industrijskog sektora. Birol navodi da se industrija Evrope relativno dobro prilagodila zahvaljujući intervencijama vlada i blagoj zimi, ali naglašava da je potreban plan za budućnost koji prevazilazi puko preživljavanje.

Nezgodna istina je da se decenijama poslovni model mnogih evropskih industrija zasnivao na dostupnosti ruskih energenata. Taj poslovni model je sada nepopravljivo slomljen, naveo je Birol.

On je podsetio da visoke cijene energenata nisu samo privremena pojava. Evropa se sada suočava sa strukturalno višim cijenama uvoza goriva u nedostatku ruskog gasa. Ovo je jasan signal da region treba da pronađe nove izvore konkurentske prednosti ili rizikuje deindustrijalizaciju.

Jedna oblast u kojoj može da nađe prednost je sledeća generacija industrijske proizvodnje. Pažnja se sve više usmerava na potencijal proizvodnje sa niskim emisijama, koji će samo rasti na važnosti kako zemlje pojačavaju napore da postignu svoje klimatske ciljeve i kada se nova energetska ekonomija proširi.

To znači povećanu potražnju za tehnologijama čiste energije — kao što su električna vozila, solarni paneli i turbine na vetar — i za ključnim materijalima poput čelika, aluminijuma i cementa koji se mogu proizvoditi sa znatno nižim emisijama nego što su danas, naveo je Birol.

U sektoru električne energije, solarna energija i vetar su već najjeftinije opcije, obezbjeđujući snažne ekonomske podsticaje koji pomažu u njihovoj primeni. Ali situacija je drugačija u drugim sektorima privrede, kao što su transport na velike udaljenosti i teška industrija, gde je potrebno više rada da bi se poboljšala konkurentnost opcija sa niskim emisijama.

Evropa je, navodi Birol, pokazala da može da bude globalni lider u čistim tehnologijama. Sada treba da postane mnogo jači u oblastima kao što su baterije, električna vozila, elektrolizatori za vodonik, toplotne pumpe i još mnogo toga. I suočava se sa jakim konkurentskim izazovima, sa Kinom, SAD, Japanom i mnogim drugima koji žele da predvode sljedeću generaciju čistih industrijskih i proizvodnih tehnologija.

Evropa ima svoje prednosti: veliko unutrašnje tržište, kvalifikovanu radnu snagu, široku mrežu istraživačkih institucija i centara ekspertize i dugu istoriju proizvodnje proizvedenih proizvoda sa većom dodatom vrijednošću. Ali to treba da bude povezano sa snažnim pritiskom u vidu nove industrijske politike Evropske komisije i zemalja članica EU, navodi Birol.

Jasno je da se EU neće vraćati tamo gdje je bila prije trenutne energetske krize. Mora da bude jasna u vezi sa ovom situacijom i hrabar u akcijama koje preduzima ako želi da ostane globalna industrijska sila, zaključio je šef IEA.