Snažan rast BDP-a tokom prethodne godine: Rejting Srbije podržan kredibilnom fiskalnom politikom

26.02.2022. | 11:33

Rejting Srbije podržan je kredibilnom makroekonomskom i fiskalnom politikom, koju vodi Vlada Srbije, kao i snažnim rastom BDP-a tokom prethodne godine, ocijenila je agencija za ocjenu kreditnog rejtinga Fitc h Ratings, koja je u svom izvještaju od 25. februara potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Snažan rast ekonomske aktivnosti, rast poreskih prihoda, uz postepeno ukidanje vladinih mjera za podršku privredi, uticali su na smanjenje deficita opšte države, koji je u 2021. godini iznosio 4,2 odsto BDP-a, navedeno je u izvještaju, a saopštava Ministarstvo finansija, prenose Nezavisne.

Takođe, Agencija Fitch očekuje nastavak postepenog smanjivanja budžetskog deficita, i predviđa njegovo smanjenje na 3,1 odsto BDP-a u 2022. godini, odnosno na 1,8 odsto BDP-a u 2023. godini.

Zahvaljujući snažnom oporavku domaće tražnje, u 2021. godini ostvaren je rast bruto domaćeg proizvoda od čak 7,5 odsto.

Takođe, i u narednim godinama očekuje se rast BDP-a iznad dugoročnog trenda, navedeno je u saopštenju.

Agencija smatra da je očuvan jak bankarski sektor, ostvaren rast kreditne aktivnosti, smanjeno učešće problematičnih kredita, kao i da su preduzete pravovremene i sveobuhvatne fiskalne i monetarne mjere.

Odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama i dobri ekonomski rezultati, ostvareni u periodu prije i zadržani tokom pandemije, rezultirali su postizanjem stabilnih i održivih javnih finansija, a efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.

Agencija konstatuje da se učešće javnog duga opšte države u bruto domaćem proizvodu stabilizovalo na 57,5 odsto na kraju 2021. godine i očekuje njegovo vraćanje na silaznu putanju, uz projektovani pad na 52,5 odsto na kraju 2023. godine.

Agencija pohvaljuje i činjenicu da je prosječno vrijeme do dospijeća duga produženo na 8,3 godina, sa 6,1 godine, koliko je iznosilo na kraju 2019. godine.

Očekivanja Agencije su da će se u 2022. godini emitovati dug prevashodno u domaćoj valuti, što će dovesti do rasta učešća duga denominovanog u dinarima i smanjenja valutnog rizika.