Zašto Zapad toliko strahuje od digitalnog juana?

12.12.2021. | 09:43

Kina je ranije ove godine preduzela snažne napore ne bi li suzbila kriptovalute.

Posebno se to odnosi na rudarenje kriptovaluta, ali i transakcije, posebno kad se radi o bitkoinu.

Razlozi za to su mnogostruki, ali najvažniji je to što kineska vlada želi snažno da afirmiše projekat digitalnog juana. A čini se da upravo taj projekat izaziva strahove na Zapadu, o čemu je za “Fajnenšel tajms” (FT) govorio Džeremi Fleming, šef britanske britanske nadzorne agencije (GCHQ).

Fleming je rekao da digitalne valute nude “veliku priliku” za demokratizaciju platnih sistema, ali razvoj ove nove tehnologije takođe predstavlja prijetnju.

“Ako se radi pogrešno, neprijateljskim nacijama daje mogućnost da nadziru transakcije”, rekao je. “Ona im daje moć… da mogu da kontrolišu šta se radi s tim digitalnim valutama.”

Prije objave nove kibernetičke strategije, šef špijunske službe razgovarao je s FT-om iz londonskog sjedišta Nacionalnog centra za kibernetičku bezbjednost, odbrambenog ogranka GCHQ-a.

Planiran kasnije ovog mjeseca, ovaj dokument će poslužiti kao nacrt za suzbijanje digitalnih prijetnji kako se rat sve više širi u sajberprostor, piše Tportal. S prislušnim ćelijama u Velikoj Britaniji i inostranstvu, agencija sarađuje sa svojim poznatim sestrinskim službama MI5 i MI6 kako bi se specijalizovala za domaće i međunarodne obavještajne službe.

Međutim, GCHQ-ova digitalna stručnost vrlo je tražena, a Fleming je naziva povećanjem tehnološke “izvrsnosti” u društvu. Fleming poručuje da je Kina trenutno “najveći strateški problem” s kojim se Britanija suočava, šireći špijunažu i tražeći kontrolu nad svojom digitalnom infrastrukturom.

“Kina je preuzela inicijativu. Puno investiraju, i otvoreno i tajno. To je zato što nova pravila počinju stvarno da utiču na njihov rad u tehnološkom i digitalnom kontekstu”, objasnio je Fleming.

“Moramo razumjeti kakva je naša reakcija na sve to”, kaže Fleming. Prije Britanaca, i Sjedinjene Države kao i Evropska unija izrazile su duboke zabrinutosti vezane uz digitalni juan. A zašto digitalna verzija kineske valute toliko plaši Zapad?

Digitalni huan zapravo je državna digitalna valuta (CBDC), vezana u odnosu 1:1 s klasičnom kineskom valutom. Svaka fizička novčanica koju je kreirala centralna banka ima jedinstveni identifikator, te svaki izdati digitalni huan token ima isti. Za razliku od kriptovaluta, CBDC-ovi se obično ne temelje na decentraliziranom blokčejnu, jer centralne banke time nastoje da zadrže jasnu vlast nad monetarnom politikom.

Pokrenut u oktobru 2020. godine, Narodna banka Kine (PBoC) emitiovala je milione digitalnih huana građanima u sklopu nastojanja testiranja tehnologije. Proces još uvijek traje. Kineski građani već mogu da troše digitalni huan u sve većem broju trgovina širom zemlje. Zapravo, prema podacima s početka novembra, digitalni huan do sada je korišćen u preko 100 miliona transakcija, dostigavši ukupnu vrijednost od 9,7 milijardi dolara, prenosi “B92”.

Pravi test digitalnog huana biće Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. Uvođenje će takođe uključivati strane posjetioce. Jao Kujan, bivši direktor instituta za digitalne valute u Narodnoj banci Kine, rekao je u maju da namjera nije posmatrati sve transakcije u stvarnom vremenu.

Ali kineska vlada postavila je milione kamera za prepoznavanje lica širom zemlje kako bi pratila svoje građane, pa čak i kažnjavala manja kaznena djela poput nezakonitog prelaženja ulice. Digitalni huan mogao bi se glatko uklopiti u tu nadzornu infrastrukturu, i to je ono što izaziva strahove. U svakom slučaju, Kina je od svih vodećih ekonomija u razvoju digitalne valute najdalje otišla. I to je jedan od razloga povećane zabrinutosti koja dolazi sa Zapada.