Honorar presudio: Evo zašto Pavle Vuisić nije podnosio svog “najboljeg ortaka” u seriji

26.05.2023. | 14:22

Pavle za života nije otkrio zbog čega je sve vrijeme bio kivan na svog kolegu, ali jeste njegova supruga Mirjana Vuisić.

Rijetko se događa da sa nekim poslovno sarađujete, a da privatno niste u dobrim odnosima. U tome su nas demantovali Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja koji se tokom cijelog snimanja serije “Kamiondžije” (1972) nisu podnosili, a na malim ekranima su savršeno dočarali uloge najboljih ortaka Paju u Jareta. Pavle za života nije otkrio zbog čega je sve vrijeme bio kivan na svog kolegu, ali jeste njegova supruga Mirjana Vuisić.

– Čkalja je imao prenaglašenu glumu koja je Pavlu smetala i zbog koje je ključao. Čkalja je bio stopostotni glumac i do krajnjih granica je išao u svojoj glumi, dok Pavle uopšte nije bio glumac. Znao je da kaže: “Ja se ispred kamere samo ponašam”. I istina je, cijelog života se ponašao i glumio prirodno. Moj suprug je tu ulogu prihvatio samo da bi publika vidjela razliku između njih dvojice, odnosno da pokaže kako treba da se glumi – ispričala je jednom prilikom Mirjana.

Kada je Televizija Beograd desetak godina poslije premijere prve sezone odlučia da snimi nastavak kultne serije pod nazivom “Kamiondžije opet voze” Pavle nije htio ni da čuje za to.

– U prvom momentu nije bilo šanse da zajedno sa Čkaljom ponovo stane ispred kamere. Ubjeđivali su ga godinu dana. Na kraju je presudio honorar. U tom trenutku smo počeli da gradimo neko imanje. Premjerio je plac i izračunao da će ograda koštati 110.000 dinara (oko 1.400 evra), tražio je taj iznos za honorar. Producenti su poludjeli, jer je maksimalni honorar za glavne glumce tada iznosio 12.000 dinara (oko 100 evra) i nije postojala zakonska mogućnost da mu daju više. Samo je odmahnuo rukom. Onda su pronašli način da naprave video-kasete koje će se prodavati gastarbajterima i osigurali mu traženi novac – objasnila je Mirjana.

Ona je dodala da je njen suprug bio kavaljer pa nije dozvolio da njegov kolega radi za mali honorar i onda je producentima postavio još jedan uslov.

– Zatražio je da i Čkalji podignu honorar bar na 50 hiljada dinara (oko 800 evra). Pristali su i na to i tako je snimljen nastavak “Kamiondžija“.

Serija je imala ogromnu popularnost u cijeloj bivšoj Jugoslaviji pa su zbog toga snimljeni i filmovi “Paja i Jare” (1973) i “Kamiondžije ponovo voze” (1984), takođe, sa Pavlom Vuisićem i Miodragom Petrovićem Čkaljom u glavnim ullogama.

Gordan Mihić je scenario za “Kamiondžije” napisao po djelimično istinitim događajima. On je jednom upoznao čovjeka koji je bio vozač i morao je vanredno da polaže neke predmete u školi. To nije mogao u mjestu u kojem je živio, pa je otišao u Bosnu i tamo je završio školu.

Kako bi što bolje napisao scenario Mihić je razgovarao sa vozačima kamiona da bi imao što više informacija.

Čkalja i Pavle su tokom snimanja zadavali brojne probleme producentima i režiseru, jer su se stalno nešto svađali i kočili snimanje.

Serja je snimana crno-bijelom tehnikom, piše Blic.

Snimalo se na lokacijama u Beogradu (Petlovo brdo, Đeram pijaca i Kalemegdan).