Nataša Ninković neće plač: Kad umrem na sahrani želim muziku

15.11.2021. | 09:03

Glumica Nataša Ninković bila je gošća emisije “Sceniranje” na Kurir televiziji gdje je govorila o detaljima svog privatnog života, koji godinama uspješno krije, ali i zanimljivostima i anegdotama iz svoje bogate karijere o kojima do sada nije pričala.

“Korona mi je došla u dobrom trenutku kada je u pitanju pozorište. Nekako sam u preispitivanjima da li vrijedi, šta vrijedi. Pozorište me je istrošilo, imala sam trenutak da sve to postaje jednosmjerna ulica, sem publike, koja je meni uvijek naklonjena i njoj sam prezahvalna. Imala sam utisak da se ja previše dajem i da ne dobijam ništa zauzvrat, a svjedok sam da to može mnogo drugačije i lakše, bez toliko davanja. Bila sam na ivici, mislila sam da je sve stvar umora, ali mi se sad taj isti osjećaj opet javlja. Imam utisak da sve treba da mi se poklopi kako bih ušla u neku podjelu i neki novi rad, kod mene je sve to pitanje života i smrti. Na ivici sam bila da odustanem od tog nekog puta, dvije godine to traje. Sad igram predstave koje imam, ali se pozorištu ne radujem kao što sam mu se nekad radovala. Čini mi se da mi ovde nemamo koncept kako pozorište treba da izgleda i šta ono treba da predstavlja. Iz tog razloga je nagrada ‘Zoran Radmilović’ došla u pravom trenutku”, rekla je prvakinja Narodnog pozorišta, koja ističe da joj trenutna atmosfera u tom teatru ne prija.

Ona se prisjetila i svog prijatelja i kolege s klase, pokojnog Nebojše Glogovca.

“Najzahtjevnije mi je bilo s Glogijem, jer je bio predirektan Hercegovac. Znao je da bude surov u tome i onda sam imala frku. Ali ne u radu, već kad me on gleda. Odmah je govorio direktno šta misli, uvijek sam imala frku od njegovog mišljenja, ali u radu ne”, istakla je glumica.

Ninkovićeva je govorila i o svojoj porodici.

“Svi su muškarci oko mene, okružena sam tom muškom energijom. Treba imati samo puno energije, ljubavi mi ne manjka. Ne nedostaje mi djevojčica, voljela bih da imam troje djece, i da i treće bude sin. Ne bih imala ništa protiv, samo je moja mama zbog toga tužna. Ona kaže da ja ne znam šta znači imati kćerku. Rekla sam joj jednom, pošto su te sahrane u Trebinju jako tužne, da ću stvarno da potpišem da, kad budem umrla, niko ne plače, nego da puste neku muziku koju sam voljela, nek puste to. A ne da mi nabrajaju šta sam sve radila, to ne… Samo muzika i da niko ne plače. A moja mama mi kaže: ‘Kad nemaš kćerku, ne boj se, nećeš imati ni ko da plače.’ Toliko smo se smijale tome. Biću i dobra svekrva, kad ja vidim da su moja djeca srećna, i ako je to njihov izbor, ja ću to da poštujem. Moja ljubav je sloboda, nije posesivnost”, ispričala je Nataša u “Sceniranju”.