Otkriveni fosili na Grenlandu: Pretnja od porasta nivoa mora mnogo veća nego što se očekivalo

07.08.2024. | 22:24

Fosili otkriveni na Grenlandu otkrivaju da je pretnja od porasta nivoa mora mnogo veća nego što su naučnici očekivali, piše RTS.

Naučnici su otkrili ostatke biljaka i insekata ispod leda na dubini od tri kilometra, piše RTS. Izvađeni su iz centralnog dijela ostrva, navodi se, pružajući do sada najjasniji dokaz da je skoro cela ta ogromna teritorija bila zelena u posljednjih milion godina, kada je atmosferski nivo ugljenika bio mnogo niži nego danas.

Njihovo istraživanje ukazuje na još veći potencijal za globalni porast nivoa mora zbog promjena klime izazvanih ljudskim faktorom nego što se ranije mislilo, prenosi RTS.

Lokacija istraživanja, ledeno jezgro nazvano GISP2, izbušeno je 1993. i, iako su njegove stene i led opširno proučavani, niko ranije nije imao ideju da traži fosile u miješanom sedimentu na dnu – to je zato što, kako piše, je donedavno ideja o tome da je Grenland bio bez leda u nedavnoj geološkoj prošlosti izgledala „previše nategnuto“.

„Bukvalno, vidjeli smo fosile veću toku prvog sata traženja“, rekao je glavni autor studije Pol Birman, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Vermont, prenosi RTS.

Na njihovo iznenađenje, navodi se, istraživači su u ovom zemljištu pronašli vrbovo drvo, spore mahovine, gljive, složeno oko insekta i makovo sjeme, što zajedno ukazuje na ekosistem tundre.

Ako se emisije gasova staklene bašte iz sagorevanje fosilnih goriva ne smanje drastično, ledeni pokrivač Grenlanda mogao bi se skoro u potpunosti otopiti u narednih nekoliko vijekova do nekoliko milenijuma, što bi rezultiralo porastom nivoa mora za otprilike sedam metara koji bi „zbrisao“ svjetske primorske gradove, prenosi ovaj medij.

„Stotine miliona ljudi širom sveta bi izgubilo svoje mjesto za rad i život“, upozorio je on, prenosi RTS.

Novi rad se zasniva na dva važna nedavna otkrića. U 2016. godini, kako je navedeno, naučnici su testirali temelj iz istog ledenog jezgra iz 1993. godine, koristeći radioaktivno datiranje kako bi procijenili da li je starije od 1,1 milion godina.

Njihovo modeliranje je takođe pokazalo, piše, da ako se led otopi na lokaciji GISP2, onda bi 90 posto ostatka Grenlanda bilo bez leda.

Ali nalaz je bio kontroverzan zbog dugogodišnje teorije da je Grenland bio neprobojna ledena tvrđava u posljednjih nekoliko miliona godina, piše RTS.

Zatim su 2019. Birman i međunarodni tim preispitali još jedno ledeno jezgro, ovog puta izvađeno iz napuštene američke vojne baze Kemp senturi, u blizini obale Grenlanda 1960-ih, piše.

Bili su šokirani kada su saznali da sadrži ne samo sediment, već i lišće i mahovinu.

Naprednije tehnike datiranja koje su im bile dostupne pomogle su im da odrede nestanak tog dijela leda na period od pre 416.000 godina, piše.

Otkriće organske materije navelo je Birmana, prenio je ovaj medij, da se fokusira na istraživano jezgro iz 1993. kako bi potražio sličan materijal, i njegovo pronalaženje je nedvosmisleno potvrdilo ono što su naučnici ranije zaključili kroz modele i proračune.

„Led je morao da nestane, jer u suprotnom ne bi bilo biljaka, insekata, ni gljivica na tlu. Sada sa sigurnošću znamo da je led nestao ne samo u predjelu baze koji smo istraživali već i na GISP2, tačno u centru ledenog pokrivača. Sada znamo da je ceo ledeni pokrivač podložan topljenju“, kaže Birman, prenosi RTS.

Koautor studije Halej Mastro sa Univerziteta u Vermontu koja proučava fosile, naglasila je potrebu za daljim bušenjem u ledenim jezgrima Grenlanda kako bi se pronašli još stariji, drevniji organizmi, koji bi imali važne implikacije za našu budućnost, navodi se u tekstu.