Štimac otvorio dušu o privatnom životu: “Emotivan sam, imam dužnost i obavezu”

02.04.2025. | 21:14

Glumac Slavko Štimac (64) je od malih nogu pred kamerama, a u svojoj bogatoj karijeri dobio je brojne nagrade i priznanja.

Monografija „Tihi heroj ekrana“ i dokumentarni film „Slavko Štimac Samotnjak“, koji osvetljavaju karijeru srpskog glumca, prikazani su u Opera i Teatru „Madlenijanum“, a ova publikacija i filmsko ostvarenje dio su priznanja koje prati nagradu „Pavle Vuisić“, koju je Štimac dobio 2022. godine.

Štimac je istakao da mu je izuzetna čast što je dobitnik nagrade koja nosi ime velikog glumca.

– Ja sam prije skoro tri godine dobio nagradu „Pavle Vuisić“, tada je dobitnik nagrade pod obavezom da se o njemu napravi monografija i dokumentarni film i sad je ispao zgodan momenat da predstavimo monografiju i dokumentarni film – kaže on i dodaje:

– Uvijek sam emotivan kada je dosta ljudi oko mene. Imam dužnost i obavezu, a i volim ljude.

Na pitanje o svojoj skromnosti, Štimac je odgovorio da je doživljava kao prirodno i pristojno ponašanje.

– Ne znam kako ko doživljava skromnost, to je meni normalno, pristojno ponašanje i ništa drugo. To je moj posao i ovim poslom bavim se skoro čitav život i trudim se da prema svima budem isti, jer mislim da svi zaslužuju sličan tretman.

S obzirom na to da je u javnom svijetu od malih nogu, glumac je otkrio i da li žali za nekim vremenom i da li bi danas nešto mijenjao.

– Nemam taj pristup gledanja na stvari. Uvijek postoji ono „šta bi bilo da sam izabrao neku drugu profesiju“. Ova profesija je izabrala mene. Imao sam nekakav sticaj okolnosti da sam išao iz filma u film, odrastao sam na filmu i tako je to postalo moja profesija. Kažu da sve u životu što se desilo, zapravo je trebalo da se desi. Nije pametno razmišljati na način – možda sam mogao bolje da prođem.

Kada sa ove distance pogleda na sve što je postigao u životu, glumac otkriva koja osjećanja u njemu preovladavaju.

– Kada dođemo u neke godine, mi obično razmišljamo o tome dokle smo došli i šta nas čeka i kako ćemo da završimo svoj život. Ja najviše o čemu mogu da mislim jeste koliko sam dobronamjernih i plemenitih ljudi sreo u profesiji i koliko su mi bili od pomoći da pravilnije sagledam svijet i odnose sa ljudima – kaže on, prenosi Blic.

Komentarišući posljednju nagradu u nizu, onu na Kustendorfu za buduća djela našalio se:

– Kusta misli da ću ja još mnogo da radim, hvala mu na tome (smijeh). Ja sam prošle godine dobio u Hrvatskoj nagradu koja je pandan „Pavlu Vuisiću“, a nosi ime po velikom glumcu Fabijanu Šovagoviću. Vrlo sam srećan što imam dvije nagrade nazvane po dvojici velikih glumaca, s kojima sam imao čast da radim a i privatno sam ih poznavao. Najveće je zadovoljstvo kada vas nagrade kolege, to je najveći kompliment za jednog glumca kad priznanja stignu od ljudi iz vaše branše.

Pavle Vuisić je imao poseban dar

Na pitanje da li je i njemu Pavle Vuisić bio omiljeni kolega, baš kao i što je njegovom ocu bio omiljeni glumac, Štimac kaže:

– Pavle Vuisić bio je intuitivan i ispred svog vremena, harizmatičan na nevjerovatan način. Dovoljno je bilo da se pojavi na sceni i već bi privukao svu pažnju, to je poseban dar – rekao je Štimac.