Dačić: Republika Srpska – vrhovni nacionalni i državni interes

13.02.2022. | 21:12

Predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da Republiku Srpsku smatra vrhovnim nacionalnim državnim interesom srpskog naroda i Srbije, odnosno njenim vitalnim interesom, žilom kucavicom.

“Ako /turski predsjednik Redžep Tajip/ Erdogan može da kaže da je Sarajevo žila kucavica Turske, ne znam zašto bi se neko ustručavao da kaže da je Banjaluka i Republika Srpska vitalni nacionalni državni interes”, rekao je Dačić za ATV.

Dačić je istakao da nije interes da se rastura BiH ili da se otcijepi Republika Srpska, nego da govori o opstanku Republike Srpske i srpskog naroda u BiH.

On je podsjetio da srpski narod u BiH nije došao sa strane, već je tu vijekovima i konstitutivan je u toj zemlji.

“U skladu s tim, Dejtonski sporazum nije izmislila Srbija, nego SAD. Mi smo garant, apsolutno smo protiv revizije tog sporazuma i zato je opstanak Republike Srpske i njen razvoj vitalni interes srpskog naroda. Tu nemam nikakve dileme”, naglasio je Dačić.

Dačić smatra da je potrebno da, bez ikakvog miješanja u unutrašnje stvari BiH, Srbija i Republika Srpska imaju redovne konsultacije na političkom nivou, da usklađuju na neki način svoje političke stavove.

“To je jedna strana priče, a druga strana, postoje krugovi kod nas koji kada kažete Evropljanin, misle da treba da budete antisrbin. To su Srbi, ali oni koji ne bi dali samo Republiku Srpsku, oni bi dali i Terazije samo da mogu uz pomoć njih da dođu na vlast. Tačno je da postoji jedan krug koji tako misli, ali ne samo o Srpskoj, oni tako misle i o Kosovu”, kaže Dačić.

On je naglasio da većinska Srbija daje apsolutnu podršku i ponosna je na postojanje Republike Srpske, koja je, kako je rekao, najveći istorijski uspjeh srpskog naroda poslije Prvog svjetskog rata.

Komentarišući zakon koji je u BiH nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko, Dačić je ocijeni da taj akt treba da bude ukinut i da bi BiH što prije trebala da izađe iz takvog statusa, da ima šanse za neki normalan život sva tri naroda i oba entiteta.

“BiH je tri naroda i dva entiteta, svako narušavanje toga može da izazove neravnotežu i nestabilnost, a ovo što je uradio Incko i uopšte ponašanje tih visokih predstavnika proteklih godina je uvek bilo na neki način destabilizujuće za BiH”, rekao je on.

Dačić smatra da stranci ne treba više da učestvuju u vlasti i da imaju bilo kakve kompetencije kada je riječ o BiH, jer je to onda protektorat država.

“Mislim da su svi u BiH dovoljno odrasli da imaju visoku svest o tome”, naveo je Dačić i potvrdio da je Inckova odluka dodatno izazvala krizu u BiH.

On je istakao da je pitanje nametnutih izmjena Krivičnog zakonika BiH, prema kojim se može krivično odgovarati za negiranje genocida duboko politizovano i da ne utiče dovoljno na sankcionisanje ratnih zločina ili genocida, nego dodatno politizuje situaciju i podstiče opravdavanje takvih zločina ili genocida.

“Ako je u Sarajevu pre rata živelo više od 100.000 Srba i da tome dodamo Jugoslovene, koji su `tu negde` po nacionalnoj pripadnosti, a da ih sada ima manje od 10.000, šta se desilo sa njima? U Prizrenu je živelo 10.500 Srba, a sada ih ima 23, a u Prištini od 50.000 Srba sada ih ima 400. Ko je tu počinio genocid?”, upitao je Dačić.

https://www.facebook.com/novosti777/videos/1133155394122843

Predsjednik Skupštine Srbije je rekao da ne opravdava bilo koji zločin, ni Srebrenicu, ni bilo koje drugo stradanje, ali tome mora da se priđe sa punim pijetetom.

“Zar nije frustrirajuće da u BiH 30 godina nakon tih konflikata ne može da se krene dalje od toga ko je kriv za sve. Koliko decenija će biti potrebno da se krene dalje? Ja ne razumem gde to vodi?”, kaže Dačić i navodi da zato i ne može da se donese jednostavna odluka gdje će to proći auto-put.

Dačić je ponovio da se Srbija zalaže za to da se poštuje Dejtonski sporazum i protiv toga je da se razvlašćuje Republika Srpska ili drugi entitet, kao i protiv nametanja odluka suprotnih Dejtonskom sporazumu.

On je dodao da ne može da vjeruje da je Incko slučajno na kraju svog mandata nametnuo izmjene Krivičnog zakonika.