Hrvatski evroparlamentarci oštro kritikovali izvještaj Evropskog parlamenta o BiH
23.06.2021. | 22:47Hrvatski evroparlamentarci oštro su na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta kritikovali prijedlog teksta izvještaja o BiH, jer nisu spomenuta prava konstitutivnih naroda.
Evroposlanik Željana Zovko iz HDZ-a u raspravi je ocijenila da je izvještaj pokušaj brisanja konstitutivnosti naroda.
“Neki u ovome parlamentu pokušavaju izbrisati konstitutivne narode iz realnosti BiH. Upozoravam vas, to je jednom rezultiralo velikom tragedijom”, rekla Zovko, koja se obratila evroparlamentarcima u ime Evropske narodne stranke.
Ona je uporedila pokušaje ukidanja konstitutivnih naroda sa politikom Slobodana Miloševića.
“Ako se koncept konstitutivnih naroda izbaci iz ove rezolucije, moram istaći da ništa nismo naučili u proteklih 30 godina”, dodala je Zovko.
Evroparlamentarac Tonino Picula rekao je da nefunkcionalni dejtonski poredak održava status kvo i da BiH treba da bude funkcionalna država konstitutivnih naroda i svih građana utemeljena na principima federalizma, supsidijarnosti i legitimnog zastupanja.
Hrvatski poslanik Ruža Tomašić je, u ime Evropskih konzervativaca i reformista, istakla da Evropski parlament odbija da prihvati činjenicu da je BiH tronacionalna država tri konstitutivna naroda”.
Ona je navela da Evropski parlament “provodi društvene eksperimente na narodima u BiH”.
“Rezolucija potpuno ignoriše dejtonski ustavni okvir i konstitutivne narode. Upravo to spada pod takozvanu protivustavnu retoriku na koju Evropski parlament upozorava”, dodala je Tomašićeva.
Sunčana Glavak je pozvala evroparlamentarce da podrže amandmane kojima bi se uvrstila prava konstitutivnih naroda u rezoluciju.
“Konstitutivni narodi su osnova i bez toga ne možemo nastaviti”, navela je Glavak.
U prijedlogu rezolucije Evropskog parlamenta o BiH, čiji je izvjestilac Paulo Rangel, ne spominju se prava konstitutivnih naroda, ali je izraženo žaljenje zbog činjenice da BiH i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, jer nije provela odluke Evropskog suda za ljudska prava u nekoliko predmeta, među kojima je i “Sejdić-Finci”.