Kojić: Srpska isključivo za poštovanje slova, a ne pozivanje na “duh Dejtona”
18.11.2023. | 09:24Politički predstavnici Republike Srpske zalažu se isključivo za poštovanje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma, za razliku od onih koji se pozivaju na neki “duh Dejtona”, a ustvari krše taj sporazum na štetu Srpske, ali i BiH, izjavio je Srni poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić.
Kojić je ocijenio da Dejtonski mirovni sporazum u svom izvornom obliku faktički više ne postoji zbog različitih odluka koje su najviše išle na štetu njegovog razgrađivanja, te razgrađivanja Aneksa četiri, odnosno Ustava BiH.
On je istakao da Ustav BiH predstavlja dio međunarodnog ugovora i spada u međunarodni ugovor, te treba i mora da bude jedini osnov za opstanak BiH u obliku u kojem je danas, te napomenuo da treba prestati sa njegovim urušavanjem.
“Oni koji se pozivaju na Dejton kada treba uvesti sankcije funkcionerima Republike Srpske su upravo ti koji najviše devastiraju i krše Dejtonski mirovni sporazum, a mislim na dio međunarodne zajednice”, rekao je Kojić.
Kojić je napomenuo da je poznato da je Ustavni sud svojim djelovanjem u potpunosti devastirao Aneks četiri, odnosno Ustav BiH.
“Visoki predstavnici su uporno kršili Aneks 10 Dejtonskog sporazuma, a danas imamo stranca koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik”, ukazao je Kojić.
On je podsjetio da Kristijan Šmit nikada nije dobio relevantnu rezoluciju Savjeta bezbjednosti UN, čime se opet krši Dejtonski mirovni sporazum.
Kojić je ukazao da je očigledno da strani faktor zajedno sa Bošnjacima želi da dalje nastavi sa devastiranjem Dejtonskog mirovnog sporazuma na štetu Srpske, što ni na koji način neće biti dozvoljeno i što Republika Srpska uporno kroz svoje zakonodavno tijelo pokušava da ospori.
“Teško je danas reći da Dejton u punom kapacitetu funkcioniše kao izvorni dokument, ali za očuvanje BiH on dalje ne smije da bude devastiran”, rekao je Kojić.
U utorak, 21. novembra, navršava se 28 godina od kada je u američkoj bazi “Rajt Peterson” u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavnopravni poredak.
Ovim sporazumom Bosna i Hercegovina je uređena kao država koja se sastoji od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.
Napomena:
Ovaj tekst je naknadno korigovan zbog pogrešne informacije da je “ovim sporazumom stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa”.
Portal “Raskrinkavanje.ba” je u analizi više od 500 tekstova u kojima se pominje Dejtonski sporazum objavio da je tvrdnja da je tim sporazumom stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, što je manipulacija činjenicama. Formulacije o nastanku Bosne i Hercegovine kao međunarodnopravnog subjekta Dejtonskim sporazumom navode na zaključak da prije parafiranja tog sporazuma, BiH nije postojala.
Prvi stav Prvog člana Ustava Bosne i Hercegovine, sadržanog u Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, ne podržava ovu tvrdnju. U njemu se navodi da Republika Bosna i Hercegovina nastavlja pravno postojanje kao država, ostaje članica Ujedinjenih nacija i može zadržati ili tražiti prijem u organizacije unutar tog sistema i drugim međunarodnim organizacijama. Jasno se navodi da se mijenja ili prilagođava unutrašnja organizacija.
Stav 3 Člana jedan navodi da se Bosna i Hercegovina sastoji od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske. Stoga, ona nije “sastavljena” odnosno nastala spajanjem tih entiteta, već se od njih sastoji.
