Komplikovan politički sistem: Kako se računaju mandati u BiH?
25.09.2024. | 09:05Bosna i Hercegovina ima jedan od komplikovanijih političkih sistema u svijetu, a ništa jednostavnije nije ni računanje osvojenih mandata na izborima. U nastavku teksta pokušaćemo objasniti kako to izgleda u praksi, odnosno kako se na lokalnim izborima dodjeljuju mandati.
Za razliku od opštih izbora, na lokalnim izborima nema kompenzacionih mandata, ali u nekim zajednicama ima nacionalnih manjina.
Tim nacionalnim manjinama, zavisno od lokalne zajednice do lokalne zajednice, zagarantovano je jedno mjesto, a to se bliže uređuje statutom opštine, s tim da moraju ispuniti i uslov da je zastupljenost te nacionalne manjine više od tri odsto prema zadnjem popisu stanovništva.
Dakle, kako se, ako izuzmemo nacionalne manjine, računaju mandati u BiH?
Glavno pravilo jeste da u preračunavanje mandata ulaze samo one stranke koje su prešle cenzus, a koji u Bosni i Hercegovini iznosi tri odsto.
Bosna i Hercegovina je za izračunavanje mandata prihvatila Sainte-Lague metod, koji kaže da se mandati računaju tako da se ukupan broj glasova koje je osvojila jedna partija dijeli sa jedan, pa sa brojem tri, pet, sedam, devet, 11 i tako sve dok se ne podjele svi mandati iz neke lokalne zajednice (ovo važi samo za lokalne izbore, na opštim izborima računaju se mandati iz izborne jedinice).
Primjera radi, uzmimo lokalnu zajednicu u kojoj je bilo 9.000 važećih glasova, a ta lokalna zajednica ima 11 mandata. Stranka A osvojila je 3.000 glasova, stranka B 2.500 glasova, stranka C 1.500 glasova, stranka D 1.000 glasova, stranka E 500 glasova i stranka F 100 glasova. S obzirom na to da je cenzus tri odsto, u raspodjelu mandata ulaze samo stranke koje su osvojile više od 270 glasova, što znači da stranka F odmah otpada, odnosno ne može da dobije nijedan mandat.
Dalje, mandati se dijele među strankama A, B, C, D i E i to dijeljenjem njihovog rezultata sa brojevima jedan, tri, pet, sedam itd., nakon čega se dobijeni količnici poredaju od većeg ka manjem i to u rasponu od jedan do 11, zbog toga što u toj lokalnoj zajednici ima 11 mandata. Kako to izgleda kada se podijeli, pogledajte u tabeli ispod.
Stranke X:1 X:3 X:5 X:7 X:9
Broj glasova
A 3.000 3.000 * 1,000 * 600 * 428,5 * 333,3
B 2.500 2.500 * 833,3 * 500 * 357,1 277,7
C 1.500 1.500 * 500 * 300 214.2 166,6
D 1.000 1.000 * 333.3 200 142,8
E 500 500 * 166,6 100
Kao što smo već naveli, sada, kada je podijeljen broj glasova sa brojevima tri, pet, sedam, devet itd., dobijene količnike, kao što smo rekli, redamo od jedan do 11 (broj mandata), a kada se to uradi, dođemo do toga da je stranka A osvojila četiri mandata, stranka B tri, stranka C dva, stranka D jedan i stranka E takođe jedan (označeno zvjezdicama).
U suštini, ovako se računaju mandati za lokalne izbore, dok je za opšte izbore i kod mandata Narodne skupštine Republike Srpske situacija dosta komplikovanija i to zbog toga što, osim direktnih mandata (63), postoje i oni kompenzacioni (20), koji se računaju na isti način, ali sa ukupnim brojem glasova stranaka koje su prešle cenzus od tri odsto na nivou entiteta. Osim toga, tu je i obaveza da u Narodnoj skupštini moraju biti zastupljeni i konstitutivni narodi, što dodatno komplikuje računanje, pišu Nezavisne.
