Oslanjaju se na NATO: BiH za odbranu izdvaja manje od jedan odsto

12.01.2024. | 07:26

BiH bi trebalo da dostavi program reformi za 2023. godinu, redovni godišnji plan koji je usklađen i dogovoren između institucija BiH i NATO-a

Pamela Mekgaha, brigadna generalica i komandantica NATO štaba u Sarajevu, nedavno je u intervjuu za “Nezavisne novine”, osim što je podsjetila na to da Alijansa neće dozvoliti nastanak pravnog vakuuma u BiH, istakla da od institucija BiH i Ministarstva odbrane BiH (MOD) očekuje da uskoro podnesu ovaj dokument, kako BiH ne bi kasnila u saradnji sa NATO-om.

“Pozdravljamo rad Komisije za saradnju s NATO-om i radujemo se da Program reformi za 2023. godinu bude uskoro dostavljen”, rekla je ona istog dana kada je dala intervju i za “Oslobođenje”.

Ono što je važno naglasiti jeste da je BiH u oktobru 2005. godine, uz glasove i vladajuće većine iz Republike Srpske, usvojila Zakon o odbrani BiH, koji u članu 84 govori o učlanjenju BiH u Alijansu.

“Parlamentarna skupština, Savjet ministara BiH, Predsjedništvo, kao i svi subjekti odbrane, u okviru vlastite ustavne i zakonske nadležnosti, provešće potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a”, navedeno je u tom članu.

Kako ne bi bilo zabune, u članu 82, stav dva navedeno je da nijedan ni entitetski ni državni organ ne može poništiti ovu odluku, odnosno da se ona može poništiti samo amandmanima na Zakon o odbrani BiH u parlamentu BiH.

“Drugi državni i entitetski zakoni i podzakonski akti koji zadiru u pitanja iz oblasti odbrane uskladiće se s odredbama ovog zakona. U slučaju da je bilo koji entitetski zakon ili podzakonski akt u suprotnosti s odredbama ovog zakona, odredbe ovog zakona imaju prednost, a nedosljedne odredbe entitetskog zakona ili podzakonskog akta neće biti pravosnažne ni važeće”, navedeno je u ovom članu, koji je dobio potrebnu entitetsku većinu i prošao svu proceduru u Domu naroda BiH. Važno je i naglasiti, kao što smo nekoliko puta ranije već pisali, da program reformi, kao i bilo koji drugi akcioni plan za članstvo u Alijansi, ne prejudicira članstvo, i to je standardna formulacija koja se koristi u svakom dokumentu. Ona znači da je odluka o učlanjivanju ili neučlanjivanju u Alijansu isključivo na zemljama članicama, i moraju jednoglasno odlučiti o tome da li će zemlja biti primljena, čak i ako je ispunila sve uslove koji su od nje traženi. Primjer za to je blokada učlanjivanja Švedske od strane Mađarske, a moguće je zamisliti scenario da bi ta zemlja mogla blokirati eventualno učlanjenje BiH u Alijansu, čak i ako BiH ispuni sve reforme.

U MOD-u su nam potvrdili da je posljednji program reformi podnesen za 2022. godinu i da je to ministarstvo imalo 67 aktivnosti. Što se tiče dokumenta za 2023, nisu nam mogli dati podatke šta on sadrži, jer, kako su istakli, nemaju preciznih elemenata, što vjerovatno znači da je proces u blokadi.

Pojasnili su nam da odbrambena politika, po kojoj djeluju, uključuje aktivnosti ka razvoju efikasnih odbrambenih sposobnosti koje će, kako su istakli, u okviru kolektivnih bezbjednosnih organizacija, omogućiti zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, vojnu pomoć civilnim organima vlasti te doprinos međunarodnim operacijama podrške miru. Prevedeno na obični jezik, ova formulacija znači da se BiH i dalje rukovodi politikom o učlanjenju zemlje u NATO.

Kao jedan od najvećih problema ističu izdvajanja za odbranu, koja su ispod jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, što, kako upozoravaju, uveliko usporava proces opremanja i modernizacije OS BiH. Prevedeno na obični jezik, formalno-pravno postoje svi zakonski preduslovi da se BiH kreće ka NATO-u, ali nema sredstava da se taj proces sprovede.

Kao neke od oblasti na kojima rade naveli su poboljšanje interoperabilnosti u vojnim i odbrambenim aspektima, profesionalno usavršavanje i obuku pripadnika MO BiH i OS BiH kako bi se povećao nivo interoperabilnosti kao i davanje doprinosa operacijama u Etiopiji i Eritreji, Iraku, Avganistanu i Maliju, a trenutno su aktivne misije u Kongu i Centralnoafričkoj Republici.