Radivojac: Centralna banka BiH izgubila 400 miliona KM!
20.02.2022. | 20:56“Ne možete izgubiti 500 miliona KM, a da ih neko ne zaradi. Postavlja se pitanje, da li je neko ovdje svojim ne činjenjem omogućio nekome tamo da zaradi 500 miliona KM. Tu treba tražiti objašnjenje”, kaže u emisji ATV-a 1 na 1 prof. dr Goran Radivojac.
Centralna banka BiH je prema posljednjem izvještaju izgubila 400 miliona KM.
“Oko Centralne banke postoje moćni, lični i intenzivni finansijski interesi. Monetarna politika je sasvim legitimna tema. Ja nikada nisam rekao da treba štampati novac. Ko god otvori pitanje o Centralnoj banci u BiH, automatski kreće “artiljerijski” napad kako je neko tamo protiv štampanja novca. Evo i ja sam protiv štampanja novca. Ali je neprihvatljivo da za veći dio sagovornika u javnom prostoru BiH funkcija Centralne banke podrazumjeva samo štampanje novca. Štampanje novca jeste samo tehnička stvar, monetarna politika je mnogo širi spektar instrumenata. Od upravljanja dugom, od kupovine hartija od vrijednosti, do drugih operacija”, kaže Radivojac.
On ističe da ako neko vodi odgovornu ekonomsku politiku, koristiće se i monetarnom i fiskalnom politikom. U BiH, prema mišljenju Radivojca, već decenijama se ne vodi monetarna politika, a polazeći od činjenice da je inflacija uvijek monetarni fenomen, kaže da je zaključak da je ona onda uvezena.
“To što oni rade (Centralna banka -prim. aut.) je u suštini inferiorno. Mi očigledno imamo, barem je tako javnosti prezentovano, gubitak od preko 400 miliona KM kapitala Centralne banke BiH u prošloj godini. Za ovu godinu je procjena da će smanjenje kapitala Centralne banke biti dodatnih 400 miliona KM. To je pola milijarde KM! Zbog čega? Zbog toga što se u javnom prostoru ne dozvoljava da se otvori stručna rasprava, zašto mi i gdje držimo te depozite? Da građanima kažemo jasno i nedvosmisleno da te silne milijarde KM koje smo konvertovali iz evra u KM uopšte nisu u BiH. Nisu ni u Centralnoj banci BiH, nego su negdje u EU. Pa smo kupovali dužničke hartije od vrijednosti recimo Njemačke, Francuske, Italije, Španije.. Šta se finansira iz trezorskih zapisa? Budžetski deficiti. Došli smo u situaciju da “ne smijemo” da spomenemo mogućnost da finansiramo svoj budžetski deficit, a smijemo deficit Francuske od tri milijarde KM. Svako ko otvori pitanje zašto BiH ima na raspolaganju 3,7 tona zlata, a Srbija ima 11 puta više? Da li Srbija ima i toliko više stanovnika? Pa nema, nego znaju da rade svoj posao. Prepoznali su ovo što je donijela korona i prešli su u imovinu koju mi cijenimo a to je zlato. U BiH nulta reakcija, kao da se ništa ne dešava. Mrtvo more”, kaže Radivojac za ATV.
Profesor Radivojac poručuje da treba da se ugledamo u susjedne zemlje koja posljednjih godina bilježe veliki napredak.
“Imamo dvije susjedne zemlje od kojih možemo puno da naučimo. Ja ne shvatam upravu Centralne banke zašto ne nazovu hrvatsku Centralnu banku ili Centralnu banku Srbije pa zatraže savjet, objašnjenje zašto je Srbija kupila toliku količinu zlata. I građani prepoznaju da novac ne vrijedi više kao što je vrijedio nekada. Preplavljeni smo novcem, kako to vidimo? Pa niske su kamatne stope ispod svakog nivoa”, kaže Radivojac.
