Trivić o pitanju minimalne plate u Srpskoj: Loše je što Vlada zavađa poslodavce i radnike

11.12.2023. | 08:11

Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske, rekao je da u Programu ekonomskih reformi (PER), koji će se sutra naći pred poslanicima Narodne skupštine RS, nema ništa od onoga što je tražila poslovna zajednica te da Vlada sav svoj nerad želi da upakuje u loš PER.

On kaže da mu je priča o minimalnoj plati pomalo dosadila jer Vlada kao nešto hoće, a poslodavci to ne daju, što nije tačno te da je jako loše što Vlada svađa radnika i poslodavca.

“Ljudi treba da shvate da Vlada ne da da minimalna plata poraste na 1.050 KM, a ne poslodavci”, rekao je Trivić.

On kaže za “Nezavisne” da ima i loših poslodavaca, ali da njih treba da uništi tržište i Vlada kroz borbu protiv sive ekonomije, te da mu je kao poslodavcu u ovom trenutku najveći problem u poslovanju nelojalna konkurencija,.

NN: Kako ocjenjujete PER koji je predložila Vlada Republike Srpske? Da li on pruža odgovor na izazove koji nas čekaju?

TRIVIĆ: Suština je da je taj PER nama “uvalila” Evropa koja je rekla da će sada cijela Evropa praviti PER na isti način. Kada smo počeli praviti PER umjesto Ekonomske politike, naše su vlade prestale da rade. Nekad smo imali dokument Ekonomska politika, gdje je svako ministarstvo reklo kakve probleme ima, čime će se baviti i na osnovu toga rađen je i plan rada Narodne skupštine i sve ostalo. Današnji PER zbog sistema kako se piše, pet tema i ovoga i onoga već godinama ne daje nikakve zadatke Vladi, a administracija je to jedva dočekala. U današnjem PER-u ne piše ništa.

NN: Znači, treba vratiti Ekonomsku politiku?

TRIVIĆ: Tako je. Ukinuti PER i vratiti Ekonomsku politiku da Vlada i socijalni partneri razgovaraju šta će koje ministarstvo u Vladi raditi. Danas, ministarstva nemaju veze sa realnim životom, jer ne dolaze u situaciju da pričaju. Potpuno smo izgubili dijalog kao osnov uspjeha u radu. Neka Vlada zbog Evropske unije sama za sebe donese PER, pošalje ga Evropskoj uniji, a nama i građanima Republike Srpske treba dokument Ekonomska politika, gdje ćemo utvrditi koji su naši najveći problemi i šta koje ministarstvo treba da radi.

NN: Djelimično je i PER to obuhvatio, tamo u nekim dijelovima piše šta treba ko raditi u naredne tri godine?

TRIVIĆ: Nema ništa. Pola onoga su opšta mjesta i pola onoga što su napisali već se dešava, i najveći dio dokumenta objašnjava sadašnju situaciju. A, i to što se dešava to su nikakve promjene. Oni tamo kažu digitalizacija privrede, energetska tranzicija, a kad uđeš u dubinu, to realno nije ništa. Oni će samo na papiru dobiti da je nešto rađeno, a suštinski nema ništa. Koji je prioritet iz PER-a? Nema ga. Nema konkretne stvari, i na kraju od njega neće biti ništa.

NN: I poslovna zajednica je imala zahtjeve, odnosno prijedloge reformi koje treba sprovoditi koji su skoro pa isti kao i prethodnih godina. Da li je uvaženo nešto od toga što ste tražili?

TRIVIĆ: Nema ništa od onoga što smo mi tražili. To su samo priče, recimo o obrazovanju. Vratite se nazad sedam godina, isto pričaju i isto prepisuju i ništa nisu uradili. Neka nam kažu u zadnjih pet godina koje su aktivnosti po tom pitanju urađene. Nijedna. Oni će to i dalje nastaviti prepisivati, pisaće opšta mjesta i nigdje nije napisao šta će on uraditi, recimo, da uskladi tržište rada. Mi tražimo godinama da se napravi anketa đaka u srednjim školama koji završavaju četvrti razred pa da ga Zavod za zapošljavanje poslije godinu dana pita gdje on sada radi, da li radi posao za koji se školovao ili ne, pa onda na osnovu te ankete naći gdje nam se ljudi zapošljavaju te koja radna mjesta imamo i na osnovu toga raditi upisne politike. Ali oni to neće, zato što kada dobijemo podatke onda moramo mijenjati upisnu politiku, jer utvrđuješ da 90 odsto djece ne radi posao za koji se školovao. Sav sistem je napravljen da profesori ne moraju na prekvalifikacije, u PER imamo priču o usklađivanju tržišta rada, a u stvari oni to neće uskladiti.

NN: Tražili ste i podršku za tehnološki razvoj privrede. U PER-u se to navodi, međutim ne piše koliko novca će za to biti izdvojeno. Očekujete li podršku u tom smislu?

TRIVIĆ: Piše u PER-u o tehnološkom razvoju, a onda, kada pogledate stavke u budžetu koje su povećane, povećane su zahvaljujući većim uplatama privrede i nijedna jedina marka nije otišla na povećanje tehnološkog razvoja. To znači da je to samo deklarativno napisano i da niko nema želju da tehnološki razvija privredu. Imamo i promjene Pravilnika o podršci tehnološkom razvoju, podržali su firme koje su najveće, kojima manje treba podrške nego onim malima. Od 300 onih koji su konkurisali, svi mali će odustati od projekta. Napravljen je da neko dobije tri ili pet odsto za mašine. Umjesto da smo malima kojima je to potrebno dali mašinu da skoče tehnološki i postanu veliki, mi smo pomogli nekome sa 500.000 KM.

Mali privrednik sa mašinom od 30.000 KM je nova firma, on leti.

NN: PER i budžet za narednu godinu planiraju konstantan rast prihoda u narednim godinama. Koliko je to realno i ostvarivo iz Vašeg ugla s obzirom na to da poslovna zajednica već upozorava na pad tražnje iz EU itd.?

TRIVIĆ: Prihodi od inflacije koja ide i koja neće stati imaće rast, ali koliko će on biti realan to je pitanje. U ovoj godini prihodi od poreza i doprinosa od poslodavaca neočekivano su porasli za 120 miliona maraka. To znači da plate rastu i da izlaze iz sive zone. Znači, uplatili smo neplanirano 120 miliona KM, a nismo mogli dobiti pet miliona KM za tehnološki razvoj, a poljoprivreda je dobila 200 miliona, penzioneri isto i svi drugi su dobili dio kolača koji je privreda napravila. Danas smo došli u situaciju da ministar privrede hoće da ukine podsticaj za rast plata. Mi tvrdimo da je podsticaj za rast plata mnogim od ovih kompanija pomogao da povećaju plate. Mi, znači, imamo ministra privrede koji ne zna šta se dešava u privredi, politički nije jak da se u Vladi izbori za neke stvari i za više novca za tehnološki razvoj. Dakle, privreda nam je nebitna i pored svih poreza koje uplaćuje, za razliku od drugih koji samo troše.

NN: Kad smo već kod plata, hoće li rast plata biti nastavljen kao i u prethodnom periodu?

TRIVIĆ: Kod nekih hoće, ali stanje u glavama poslodavaca je veoma loše u smislu straha šta će biti sutra, pa onda kad se ukine podsticaj za rast plata to će opet demotivisati ljude. Pored toga stvoriće i nesigurnost u Vladine mjere jer sada nešto podržavamo, a sutra ne. Neki sektori će povećavati, ali to će biti značajno manje zbog straha šta će biti. Nije normalno da izgubiš 30 odsto posla i razmišljaš o povećanju plata. Stanje u prerađivačkoj industriji je alarmantno. To traje već šest-sedam mjeseci i nema naznaka da će se popraviti promet. Kriza u Evropi se produbljuje i dok velike banke dižu kamate to je znak – nemojte investirati.

NN: Vlada će uskoro donijeti odluku o minimalnoj plati, poslovna zajednica je protiv toga. Koliko je realno da ta minimalna plata bude 1.050 KM?

TRIVIĆ: Glavni motiv za podizanje minimalne plate je da država ubere veći prihod. Tu da ima brige o radnicima u privredi ne bi država ove godine natovarila 5.000 novih radnih mjesta u javnom sektoru, a tih 5.000 radnih mjesta plaća privreda. Na tih 5.000 radnih mjesta su potrošili 50 miliona maraka, a mogli su dati za tehnološki razvoj privrede i da ovdje otvorimo ta radna mjesta. Nije normalno da je Vlada u svom dokumentu napisala da je podijelila pare za otpremnine u “Elektroprivredi”, a onda zaposlila nove ljude, digla cijene struje privredi da bi to mogla uraditi. Je l to briga za privredu i radnike? Preko leđa privrede zapošljavaš u javnom sektoru, a onda svađaš poslodavce i radnike u realnom sektoru kao da mi njima nešto ne damo, a imamo.

NN: Šta će biti sa minimalnom platom? Hoće li biti 1.050 KM?

TRIVIĆ: Bio bih srećan da bude pa da za oko šest mjeseci vidimo koliko imamo otpuštenih radnika i šta može proizvesti političko igranje s ekonomijom. Poslije toga više se niko neće moći igrati na taj način kad mu hiljade ljudi izađu na ulice. Sve je to pomalo dosadilo, Vlada je kao dobra, a mi kao poslodavci nešto ne damo našim radnicima. Ljudi treba da shvate da Vlada ne da da minimalna plata poraste na 1.050 KM, a ne poslodavci. To što Vlada radi svađa radnike i poslodavce, to je loše. Svoj nerad i neuspjeh prebacuje na poslodavce.

NN: Ima i loših poslodavaca, to je isto činjenica.

TRIVIĆ: Ima, naravno. Njih treba da uništi tržište i Vlada kroz borbu protiv sive ekonomije, a ne da imamo ministra rada koji nam kaže: “Ajd utičite na poslodavce da plaćaju više poreza i doprinosa”. Valjda je to njegov posao. Mi smo platili da on to radi. I šta ja treba sad da idem umjesto njega i institucija kojima je to posao da utjerujem poreze i doprinose. Imamo potpuno nekompetentne ministre i pitam se ko i zašto drži ovakvu vladu. Ova vlada ima katastrofalne rezultate, nikakvu komunikaciju sa okolinom i socijalnim partnerima i ukoliko je politika ne promijeni, propašće zajedno s njom. Mene zabrinjava, a to mi i iskustvo govori, da je svaka sljedeća gora od prethodne i pored toga treba nam nova vlada.

Suzbijanje sive ekonomije

NN: Rekli ste da je rast prihoda od poreza i doprinosa posljedica i izlaska iz sive zone. Je l to znači da je država poslušala preporuke poslovne zajednice?

TRIVIĆ: Ne. To je dobrovoljan izlazak. Mi pet godina predlažemo da se suzbija siva ekonomija jer su nama nelojalna konkurencija. Naš najveći problem kao poslodavaca koji plaćamo poreze i doprinose u punom iznosu je nelojalna konkurencija. Najveći. To pet godina pričamo, a država to pet godina ne stavlja u PER i to znači da država daje podršku onima koji su u sivoj zoni. Kako, recimo, čovjek u Tesliću može biti dužan tri miliona maraka, ne plaća poreze i doprinose tri ili četiri godine, a firmu koja 30 godina redovno plaća doprinose dovodi u situaciju da zbog tamo nekoga u Fondu PIO koji nije dobro rasknjižio uplatu ne daje radnicima da ovjere knjižicu. Kako to, kako je to moguće? Oni podržavaju sivu ekonomiju zato što u sivoj ekonomiji ima puno njihovih ljudi. Predlagali smo različite mjere i ne prihvataju naš plan borbe protiv sive ekonomije, OK, dajte nam svoj plan onda. Plana nema i neće ga biti.