“Tužilaštvo BiH se pravda Izetbegoviću”: Optužnice u predmetima ratnih zločina opet tema

06.08.2021. | 08:50

Tužilaštvo BiH je u predmetima ratnih zločina od 2014. do 2020. godine podiglo optužnice protiv ukupno 612 osoba, od čega se veći dio odnosi na zvaničnike vojske, policije i političare iz Republike Srpske.

Ovo se navodi u jučerašnjem saopštenju i reagovanju Tužilaštva BiH na nedavne izjave i optužbe lidera SDA Bakira Izetbegovića koji je iznio sumanute tvrdnje da ovo tužilaštvo vodi hajku protiv bošnjačkih generala i oficira.

“Iako Tužilaštvo BiH nema praksu nacionalnog prebrojavanja predmeta i optuženih, zbog neprimjerenih izjava pojedinih zvaničnika možemo istaći da su se optužnice odnosile na počinioce ratnih zločina iz svih naroda i svih krajeva BiH, a veći dio odnosio se na zvaničnike vojske, policijskih struktura ili političke zvaničnike iz Republike Srpske”, navedeno je u saopštenju.

Iz Tužilaštva su naveli da je za ratne zločine optuženo ukupno 910 lica, te su istakli da je “rad u navedenom periodu višestruko nadmašio rezultate u prvih deset godina rada Posebnog odjeljenja za ratne zločine”.

“Za krivična djela genocid, pomaganje u genocidu, ratni zločin i teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava povezana sa dešavanjima u i oko Srebrenice u julu 1995. godine, ukupno 26 osoba osuđeno je na pravosnažne zatvorske kazne u trajanju od oko 400 godina, a u toku su suđenja protiv desetak optuženih, kao i veći broj istraga”, navodi se u saopštenju.

Iz Tužilaštva BiH poručuju i da će, “bez obzira na sve neprimjerene pritiske, nastaviti raditi profesionalno i u skladu sa Akcionim planom i obavezama iz Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina”.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić kaže da Tužilaštvo BiH svojim saopštenjem praktično potvrđuje ono na šta se godinama upozorava iz Republike Srpske.

“To što su naveli u saopštenju ne doživljavam kao demanti onoga što je rekao Bakir Izetbegović, već kao pravdanje pred njim i pred SDA i svojevrsno polaganje računa bošnjačkoj politici. Podaci o broju podignutih optužnica najbolje pokazuju protiv koga pravosuđe iz Sarajeva vodi hajku, a izjave Bakira Izetbegovića predstavljaju klasičnu zamjenu teza”, kategoričan je Kojić.

On ističe da upravo SDA i ostale stranke iz Sarajeva koče sprovođenje Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina, jer opstruišu imenovanje Nadzornog tijela za praćenje sprovođenja strategije.

“Imenovanjem Nadzornog tijela otpočelo bi procesuiranje visokih bošnjačkih vojnih i političkih funkcionera i to je ono protiv čega se bori i čega se pribojava Bakir Izetbegović”, kaže Kojić.

Strategija

Državna Strategija za rad na predmetima ratnih zločina usvojena je 2008. godine i njome je bilo predviđeno rješavanje najsloženijih predmeta u roku od sedam godina. To nije urađeno u predviđenom roku, a Savjet ministara BiH je tek krajem septembra prošle godine usvojio Revidiranu strategiju. Po njoj se još ne postupa zato što bošnjački ministri opstruišu imenovanje Nadzornog tijela, a razlog opstruisanja leži u tome što bi imenovanjem tog tijela počelo procesuiranje predmeta u kojima su optuženi visoki vojni i politički zvaničnici. Pošto su svi predmeti u kojima su optuženi visoki srpski oficiri i političari već okončani, to znači da bi se po prioritetu trebali rješavati predmeti u kojima su osumnjičeni i optuženi bošnjački i hrvatski oficiri i funkcioneri, piše Glas Srpske.