Zemlje regiona nabavljaju vakcine, a BiH tumara u procedurama

03.01.2021. | 20:14

Čak su Sjeverna Makedonija i Albanija ugovorile nabavku Fajzerove vakcine protiv virusa korona koje će im biti uskoro isporučene.

Bosna i Hercegovina se po ovom pitanju, kako javnost stiče utisak, ponaša otprilike kao da će nam vakcine pasti s neba. Kako stvari stoje, mi ćemo posljednji u Evropi početi sa vakcinacijom stanovništva.

Zbog čega i čija je odgovornost?

Ministarstvo civilnih poslova BiH je u septembru zaključilo ugovor sa Globalnim savezom za vakcine (GAVI). GAVI je javno-privatno globalno zdravstveno partnerstvo s ciljem povećanja pristupa imunizaciji u siromašnim zemljama.

Oba entiteta, i Republika Srpska i Federacija BiH, uplatile su novac za naručene vakcine. Naručeno je 1.232.000 doza potencijalnih vakcina za 20 odsto populacije putem Globalnog saveza za vakcine (GAVI). Republici Srpskoj pripada 400.000 doza za 200.000 stanovnika.

Niko pouzdano ne zna kada će vakcine stići, pretpostavlja se u prvom kvartalu, kao ni od kojeg proizvođača.

Zbog čega BiH nije kao i ostale zemlje u regionu nabavila vakcine direktno od proizvođača?

Nadležni u Republici Srpskoj tvrde da ih ograničava Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima BiH po kojem se nijedan lijek ne može uvesti direktno već posredstvom dobavljača koji ima dozvolu od Agencije za lijekove BiH. Kako im to ograničenje nije smetalo kada su nabavljali mobilnu bolnicu i respiratore? Pa, pandemija se dešava jednom u sto godina i drugačije se reaguje u ovakvim vanrednim okolnostima, ocjenjuje za Srpskainfo Slobodan Stanić, nekadašnji ministar zdravlja RS i direktor Instituta za javno zdravstvo RS.

On smatra da je trebalo napraviti lex specialis samo za nabavku vakcina protiv novog virusa korona.

– Pri Ministarstvu civilnih poslova BiH postoji ministarska konferencija za zdravstvo u kojoj su predstavnici oba entiteta i Brčko distrikta. Mogli su inicirati poseban zakon za nabavku vakcina direktno od proizvođača,a koji bi Savjet ministara uputio u parlamentarnu proceduru po hitnom postupku. Pa da vidimo ko bi glasao protiv – smatra Stanić.

On ističe i da je sada vrijeme za zagovaranje stanovništva da prime vakcinu.

– Nije samo nabaviti vakcine. Ko će je sve primiti? Sada bi zdravstveni radnici trebalo da rade tzv. zagovaranje. Drugog lijeka nema, vakcine su jedino rješenje. Imunizacija protiv virusa korona daleko prevazilazi rizik koji nosi vakcina – dodaje Stanić.

On je ubjeđen da će određen broj doza vakcina u BiH uputiti Evropska unija i Srbija i to zbog njihove bezbjednosti, a ne zato što nas vole.

– Ni oni nisu bezbjedni dok se i mi ne vakcinišemo. Veliki broj ljudi naših radi u inostranstvu i putuje zbog čega neće sebe da izlažu riziku. Dakle, veoma je važna homogenost imunzacije, da se u jednom kraćem periodu veći broj ljudi pokrije vakcinama – objašnjava Stanić.

Podsjeća da je u bivšioj Jugoslaviji u dva-tri mjeseca vakcinisano oko 18 miliona ljudi nakon što su se pojavile velike boginje.

– Dakle, ovo je vanredna situacija i tako treba da se postavimo prema ovom pitanju – smatra on.

Srpskainfo je poslala pitanja Ministarstvu civilnih poslova BiH, ali odgovore nismo dobili. Posljednja informacija koja dolazi od njih je da je Savjet ministara BiH 29. decembra prihvatilo podršku UNICEF-a za procedure nabavke vakcine za BiH u okviru mehanizma “Commitment agreement-committed purchase arrangement-COVAX“ i usvojio Odluku o odobravanju višegodišnjeg projekta “Finansiranje troškova iz ugovornih aranžmana za nabavku zdravstvenih sredstava protiv COVID-19 za period 2020 – 2022. godine” i korištenju dva miliona KM.

Savjet ministara je odredilo Ministarstvo civilnih poslova za potpisivanje direktnih sporazuma o dodjeli bespovratnih sredstava za nabavu vakcina, materijala za vakcine i opreme protiv COVID-19 zaraznog oboljenja u okviru „EU for Health“ mehanizma, EU Ugovora o „kupovini unaprijed“ (EU Advanced Purchase Agreements). Ovlaštena je ministarka Ankica Guduljević da potpiše ove sporazume.

Istovremeno, poslanik Predstavničkog doma Denis Zvizdić je uputio poslaničku inicijativu u kojoj traži da Ministarstvo civilnih poslova BiH bez odgađanja započne direktne pregovore o nabavci vakcina za najugroženije kategorije stanovništva.

On navodi da se u direktne pregovore može ići s kompanijama koje su dobile odobrenje od Evropske komisije za proizvodnju i distribuciju vakcine protiv koronavirusa “s obzirom na to da postoje određene najave da zbog proceduralnih razloga naše pristupanje Instrumentu za globalni pristup vakcini (COVAXA) neće donijeti očekivane rezultate”.

– Želim omogućiti da rizične grupe dobiju vakcinu što prije. Podržavam COVAX instrument, ali BiH je tek jedna od 172 zemlje članice programa i potreban je dodatni angažman za brzu nabavku vaccine – napisao je Zvizdić na Tviteru.

Zvizdić dalje obrazlaže da COVAX mehanizam nije donio očekivane rezultate, a da bi prema neslužbenim informacijama, zbog proceduralnih propusta BiH mogla među posljednjim dobiti ove vakcine.

– Ako budemo zavisili samo od COVAX instrumenta, realno je očekivati da ni u 2021. godini pandemiju koronavirusa nećemo moći staviti pod kontrolu i vratiti se normalnom životu – rekao je on.

Dva potencijalna rješenja su – da se ide u direktne pregovore s kompanijama proizvođačima, a drugo bi bilo korištenje IPA II pristupnog instrumenta EU.

Zvizdić navodi da nema razloga da se ne ide u direktni sporazum s obzirom na to da su na isti način Fajzerove vakcine nabavile zemlje iz regije poput Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.

– Istovremeno je potrebno i u što kraćem roku aktivirati paket Evropske unije od 70 miliona evra za rani pristup vakcinama protiv novog virusa korona, a koji je odobren za zemlje Zapadnog Balkana – zaključuje Zvizdić.

ŠTA KAŽU U EU?

Evropska unija (EU) će se pobrinuti da i zemlje Zapadnog Balkana imaju pristup vakcinama protiv COVID-a 19, po mogućnosti skoro istovremeno kada se budu pojavile na evropskom tržištu, rekli su ekspertski izvori iz sjedišta EU Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Naime, Evropska komisija (EK) je već obezbjedila dovoljan broj doza vakcina ne samo za građane EU već i za takozvane treće zemlje, kojima je obuhvaćen i region. Prema preliminarnim podacima, Brisel je naručio oko dvije miljarde doza, a cijela EU broji oko 450 miliona stanovnika, s time što se računa po dvije doze za svaku osobu.

Kako su zvaničnici EK objasnili novinarima, vakcinacija i imunizacija Zapadnog Balkana je važna i za države EU zbog uskih veza koje postoje među zemljama. Briselski eksperti podvlače da se EU ne može smatrati bezbednom teritorijom od korona virusa ako se vakcinacija skoro istovremeno ne obavi i u regionu.

Slanje vakcina u region će se prema planu obaviti preko dva kanala: prvi je COVAX, koji omogućava da zemlje sa visokim prihodima osiguraju da vakcina bude dostupna i za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, kao i putem individualnih zemalja članica koje će eventualno imati višak vakcina. Eksperti EU su objasnili da će slanje vakcina iz zemalja članica EU biti kordinisano tako da zemlje regiona proporcionalno primaju vakcine.

SITUACIJA U REGIJI

Sjeverna Makedonija će u februaru dobiti prve doze Fajzer vakcine protiv COVID-a 19 – objavio je 30. decembra, ministar zdravlja Venko Filipče. On je na Fejsbuku napisao da je 30. decembra postignut direktan dogovor sa američkom farmaceutskom kompanijom Fajzer i da će količine vakcina biti poznate narednih sedmica. – Sledeće doze Fajzer vakcina će pristići u martu i aprilu – naglasio je ministar zdravlja Severne Makedonije. Premijer Albanije Edi Rama je rekao da je obezbjeđeno 500.000 doza Fajzer vakcine protiv virusa, te da će određenu količinu donirati Kosovu. Rama je u video poruci izjavio da će prve doze vakcine, ukupno 10.750, u Albaniju stići „početkom treće nedelje januara“, a da će ostale doze biti isporučene tokom februara. Srbija je prve doze vakcine od kompanije Fajzer dobila u drugoj polovini decembra i započela je imunizaciju najugroženijih kategorija stanovništva.