Aleksandra živi sa 65 pasa i 28 mačaka u kući bez struje i vode: Nemam nikoga ko će me naslijediti

16.04.2024. | 12:29

Aleksandra nikoga na svijetu nema do napuštenih pasa i mačaka. Život je njima posvetila. Sa njima živi u ruiniranoj kući u Draževcu, gdje uslova ni za životinje nema, a kamoli ljude. Nema ni struje, ni vode. Ali ima dobre ljude koji joj se nađu. Nažalost, to nije dovoljno. Ni izbliza. Jer ovo ne zaslužuju ni životinje, a tek ljudi.

– Beograđanka sam, ali sam pre nekoliko godina sam napustila grad i sve i kupila kuću u Debeljači, da bih mogla da čuvam napuštene pase i mačke. Ali, komšijama to nije odgovaralo iako sam sve radila kako treba. Sada sam sa 65 pasa i 28 mačaka u Draževcu, u privremenom smeštaju, koji mi je dala na korišćenje jedna divna žena. Ali, ovde je zaista nuslovno. Nemam ni izdvojenu prostoriju za sebe. U prizemlju je samo jedna prostorija, a na spratu su mačke. Pokušavam da prodam kuću u Debeljači, kako bih imala za kaparu za nešto gde bih mogla da se smestim sa ovim životinjama. Idealno bi bilo ovde u okolini da nađem nešto. Ali mi treba finansijska pomoć. Ima kuća koje su možda i napuštene. Ne tražim sebi ništa, nemam ni nikoga ko će me naslediti, osim mojih životinja – priča Aleksandra, koja je i osnovala udruženje za zaštitu životinja Caca.

Životinje, koje je udomljavala, ali ih i drugi ostavljali pred njenim vratima, mora da prehrani.

– Živim od socijalne pomoći od 9.500 dinara, a životinje su žive zahvaljujući dobrim ljudima koji donose hranu. Dnevno mi treba 20 kg hrane za pse i 2 kg za mačke, što je mesečno 600 kg, odnosno 60 kg. Komšije nam daju vodu. Psi su u kući, i danju i noću, što je greota. Imanje nema ni ogradu, ne mogu da ih pustim, okolo ljudi imaju ovaca i domaćih životinja. Imam neke panele koje sam ponela iz Debeljače, samo neko da mi pomogne da ih stavim, pa da malo ogradim za pse – priča Aleksandra i navodi da u okolini ima zaštitara i da su joj mnogi pomogli čim je došla.

Kaže i da osim troškova hrane, nisu mali ni veterinarski troškovi.

– Imam više do 20 pasa starijih od 12 godina, tri imaju epilepsiju, dva su invalidi, jedan sa teškim artritisom. Veterinar me čeka s plaćanjem, pa kad neko nešto donira, dajem mu koliko mogu, preosi Kurir.