Borelj objasnio: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine nije isto što i priznanje nezavisnosti
30.10.2024. | 19:07Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj objasnio je danas u Briselu da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištini nije isto što i priznanje nezavisnosti samoproglašenog Kosova.
Odgovarajući na pitanje albanskog novinara sa Kosova, Borelj je istakao da želje ne smiju da se miješaju sa stvarnošću i da priznanje nezavisnosti, ako ga i bude, može da dođe samo na kraju procesa normalizacije, a nikako na njegovom početku.
“Mi smo uradili sve da proces normalizacije učinimo prihvatljivim za obje strane. Normalizacija odnosa je objektivan proces i on mora da ide korak po korak. Zato mi ne možemo da ga počinjeno insistiranjem na priznanju”, rekao je Borelj na današnjoj konferenciji za novinare u Briselu.
On je ocijenio da su stvari u dijalogu Beograda i Prištine u jednom trenutku krenule nizbrdo i da će obje strane morati da porade na sprovođenju Ohridskog sporazuma.
Na pitanje o ocjenama Evropske komisije o neusklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU u vezi sa Rusijom, opaskama o “intenzivnim odnosima sa Kinom”, kao i najavi da će EU otvoriti neka poglavlja sa Srbijom, Borelj je odgovorio da Unija računa na Srbiju i da je vidi kao svog partnera.
“Srbija se prijavila za članstvo u EU i u toku su pregovori. To je prvi korak, a drugi je da ta odluka Srbije implicira usklađivanje Srbije sa EU, što znači i u pogledu spoljne politike, što uključuje i restriktivne mjere /prema Rusiji/”, rekao je Borelj.
On je dodao da EU želi garanciju o strateškom pravcu Srbije, kojoj je Unija predočila da ne može da ima odnose sa Rusijom kao prije ruskog napada na Ukrajinu.
Borelj je naveo da EU zabrinjava i produbljivanje odnosa Srbije sa Kinom, iako o tome različit stav imaju članice Unije.
“Mi smo najveći političko-ekonomski partner Srbije i njen najveći donator. Smatramo da je u perspektivi EU jedini put Srbije prema prosperitetu. Moramo raditi na tome da promijenimo ritam usklađivanja sa spoljnom politikom EU i Srbija će to morati da uradi prije ili kasnije”, rekao je Borelj.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji u svom odgovoru na pitanja novinara o rokovima proširenja istakao je da je on pominjao nove alate u tom procesu, ali da i dalje nema konkretnog vremenskog okvira za određene zemlje kandidate.
On je naveo da države kandidati moraju da se pripreme za članstvo u EU do kraja mandata sljedeće komisije, što je, prema njegovom mišljenju, dovoljno vremena za bilo koga ko želi u Uniju.
“Radi se o procesu koji se temelji na dostignućima i zato je teško planirati konkretan rok za proširenje. Mi još nismo u fazi zaključenja pregovora, a državama kandidatima dali smo sve alate da to postignu”, rekao je Varhelji.
