Gujon izrazio zahvalnost: Tri puta veći budžet za Srbe u regionu

16.11.2022. | 12:07

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dobila je tri puta veći budžet za podršku Srbima u regionu i rasejanju, rekao je direktor Uprave Arno Gujon.

Gujon je rekao da je taj budžet veći na prijedlog predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i da to pokazuje veliku brigu matice prema Srbima u regionu i rasejanju, ali i povjerenje u Upravu da sprovodi vladinu politiku.

Gujon, koji je osnivač i humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo”, kaže da bez razlike pomaže svim ugroženim ljudima u tim enklavama, pa i siromašnim albanskim porodicama, ali da je činjenica da su najugroženiji Srbi, Goranci i Romi.

“O tome treba govoriti. To ne znači da nema i siromašnih Albanaca, ali nema diskriminisanih Albanaca na Kosovu i Metohiji. Dok prema ostalim zajednicama i te kako ima ne samo diskriminacije, nego i nasilja i pravnog i fizičkog”, rekao je Gujon za TV “Hepi”.

On je ocijenio da Albancima smeta što pomaže srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji i što su zahvaljujući toj pomoći Srbi ostali da žive na svojim imanjima.

“Smeta im što govorim i to na stranom jeziku o položaju srpskog, goranskog i romskog naroda na Kosovu, o humanitarnoj katastrofi, kršenju ljudskih prava žitelja tih enklava. Zato su mi zabranili ulazak”, istakao je Gujon, kojem su prištinske vlasti 2018. godine izrekle zabranu ulaska na Kosmet.

On je podsjetio da se pomaže i Srbima u Federaciji BiH, kao i na sjeveru Crne Gore u poljoprivredi, po ugledu na pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, te da uskoro očekuje i sastanak sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem da mu predstavi planove za dalju podršku Srbima u regionu.

Gujon je ocijenio da se u zapadnim i francuskim medijima smanjila antisrpska propaganda što se tiče Kosova i Metohije, ali da su albanski propagandisti izuzetno aktivni u širenju lažnih vijesti.

On je podsjetio da je ova uprava otvorila 23 dopunske škole srpskog jezika od Malte do Moskve, od Holandije do Austrije, a da je u planu i otvaranje u Јužnoj Americi i na sjeveru Amerike.

“Želja za učenjem srpskog jezika među našim ljudima u dijapsori je ogromna, žele da im deca znaju srpski jezik. To je uslov njihovog mogućeg povratka. Zato moramo da radimo na tome da ta deca znaju svoj jezik, sačuvaju identitet i kulturu”, istakao je Gujon.

On je naveo da se u Srbiju sve više vraćaju srpski državljani iz dijaspore i to ne samo zbog virusa korone, nego i zbog nadolazeće krize, navodeći da je u Evropi prisutan strah da se ne prelije sukob iz Ukrajine.