Hrvatska zaduženija nego ikad: Dug dostigao rekordnih 45,7 milijardi evra

05.11.2021. | 22:14

Javni dug Hrvatske iznosio je krajem jula rekordnih 45,7 milijardi evra, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB).

To je za 5,8 odsto više nego krajem jula prošle godine, a analitičari Rajfajzen banke Austrije (RBA) procjenjuju da će dug Hrvatske u apsolutnom iznosu ostati na višim nivoima i narednih godina.

U odnosu na ovogodišnji jun, kada je ukupni dug opšte države prema konačnim podacima HNB-a iznosio 340,8 milijardi kuna (oko 45,3 milijarde evra) ili 86,1 posto BDP-a, taj dug je krajem jula veći za 3,5 milijarde kuna (oko 465 miliona evra) ili 1,2 odsto.

„Povećanje duga opšte države u julu u odnosu na mjesec ranije rezultat je prvenstveno rasta unutrašnjeg duga centralne države po osnovi dugoročnih dužničkih vrijednosnih papira“, ističu analitičari RBA u osvrtu na izvještaj HNB, a prenosi “Sputnik“.

Naime, početkom jula ove godine, u susret dospeću 6 milijardi kuna (797 miliona evra) obveznica, na domaćem tržištu kapitala izdato je novih 9 milijardi kuna (oko 1,2 milijarde evra) državnih obveznica sa dospećem 2028. godine.

Od početka ove godine do kraja jula, pak, opšti dug države uvećan je za 14,1 milijardu kuna (skoro 1,9 milijardi evra) ili 4,3 odsto.

Unutrašnji dug opšte države krajem jula iznosio je 228,6 milijardi kuna (oko 30,3 milijarde evra) te je bio 7 milijardi (oko 930,3 miliona evra) veći u odnosu na kraj juna, odnosno za 8,1 milijardu kuna (skoro 1,1 milijardu evra) viši nego krajem jula lane.

Istovremeno, inostrana komponenta duga krajem jula iznosila je 115,7 milijardi kuna (oko 15,4 milijarde evra), što je za 3,4 milijarde kuna (oko 452 miliona evra) manje u odnosu na kraj juna, ali i 10,8 milijardi (oko 1,4 milijarde evra) više nego godinu dana ranije.

„Na nivou cijele 2021. očekujemo povratak relativnog pokazatelja razmjere duga opšte države i BDP-a na silaznu putanju, podržan prije svega rastom ekonomije. S druge strane, rastući rashodi zadržavaće javni dug u apsolutnom iznosu na višim nivoima u godinama pred nama“, navode iz RBA.

Njihove projekcije odražavaju očekivanja o umjerenoj, ali postojanoj dinamici fiskalne konsolidacije u srednjoročnom periodu, uzimajući u obzir s jedne strane pojačanu fiskalnu disciplinu zbog uvođenja evra, a s druge potrebu za snažnijom fiskalnom podrškom ekonomiji, piše Jutarnji list.

„Očekujemo povratak fiskalnog salda unutar Mastrihtskih kriterijuma u 2022. uz postepeno smanjivanje razmjere javnog duga u BDP-u. Pri tome olakšavajuću okolnost sigurno pruža potpuna fleksibilnost odnosno produženje Klauzule o odstupanju od budžetskih pravila Pakta o stabilnosti i rastu, koja će ostati aktivirana i tokom 2022. što državama članicama omogućava mogućnost pružanja snažnijih fiskalnih podsticaja svojim ekonomijama kako bi se ublažili negativni uticaji i osigurao što skoriji oporavak od krize izazvane aktuelnom pandemijom“, navode iz RBA.