Kapetan Dragan: Milošević me na prevaru vratio u Beograd

08.08.2020. | 10:47

“Oluja” je osebujan, lako dokaziv zločin i najgori oblik etničkog čišćenja. Slaviti tako nešto je neukusno i nemoralno, kaže Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, bivši komandant vojne formacije “Knindže” koja se borila na strani Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine.

U intervjuu za “Glas plus” govori o detaljima svoje burne biografije i razbija veo misterioznosti koji ga je pratio od početka devedesetih godina prošlog vijeka i dolaska u Srpsku Krajinu, pa do 11 godina provedenih u ekstradicionom pritvoru u Australiji i dvije i po godine u zatvoru u Lepoglavi u Hrvatskoj odakle je krajem marta ove godine pušten na slobodu.

Vasiljković se na početku odmah osvrnuo na proslavu 25 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” u Kninu. Ističe da je riječ o zločinu u kojem je 250.000 Srba protjerano sa svojih vjekovnih ognjišta iz Hrvatske, a brojni ljudi ubijeni.

– Svaki čovek koji se ne ogradi od takvog zločina zaslužuje naziv gamad i to nikoga ne treba da vređa – kaže Vasiljković.

Šta Hrvati u stvari slave?

Slave jednu zločinačku pobedu. To je jedno ruganje pravdi i čovečanstvu, što njima ne smeta, jer nemaju ni stida, ni obraza. Ali ako verujemo da će istorija “Oluju” verifikovati kao etničko čišćenje i genocid, a to je neminovnost, onda je jasno da oni u stvari slave najveći poraz. Ono što vredi, što je pametno, inteligentno i školovano, napustiće Hrvatsku. Hrvati će sa ovakvom ideologijom nestati, a zbog ovakvog ponašanja 25 godina posle rata, oni ne mogu da izbegnu tu strašnu osvetu.

Nekoliko puta ste rekli da je Slobodan Milošević odgovoran za ono što se dogodilo Srbima iz Republike Srpske Krajine. Da li i dalje to tvrdite i zašto?

Ja sam odgovoran za sve što je bilo pod mojom komandom i za sve što se radi u Fondaciji “Kapetan Dragan”. Ne vidim zašto Milošević ne bi bio odgovoran, ako ni za šta drugo onda za uvođenje sankcija srpskom narodu preko Drine. Da ništa drugo nije uradio, on je time sebe proglasio za izdajnika i o tome nema diskusije. Ja lično sam imao s njim sukob nakon bitke za Glinu 1991. godine kada je 21 Srbin sa osam lokalnih momaka isterao 650 do zuba naoružanih Hrvata i oslobodio Glinu. Umesto da nam je podelio ordenje, on je mene vratio u Srbiju, a “Knindže” su rasformirane. On je to uradio zato što nije želeo da jedan Beograđanin, kao što sam ja, bude u vrhu zbivanja u Srpskoj Krajini i kako bi ubedio svet da Srbija nije u ratu.

Kako Vas je Milošević vratio u Srbiju, ako Srbija nije učestvovala u ratu?

Vratio me na prevaru, jer mi je poslata poruka da se pravi srpska vojska i da mene vidi na mestu glavnog inspektora srpske vojske, a takva ponuda svakome imponuje. Moj angažman u Krajini je bio isključivo moja dobra volja i nije imao nikakve veze sa državom Srbijom. Nikada Milošević nije bio ni komandant, ni odgovoran i ko god to tvrdi, taj laže. U Krajini su tada bila četiri operativca naše tajne službe i verujem da ih danas ima više, nego što je bilo tada. Kao što sam siguran da danas u Srbiji ima više hrvatskih obaveštajaca, nego što je ikada bilo srpskih u Hrvatskoj.

A zašto bi onda Milošević trebalo da odgovara?

Milošević je bio garant nenapadanja. Vojska Jugoslavije i Milošević su garantovali Srbima da ako odlože oružje i prihvate primirje da će im priteći u pomoć. Zahvaljujući toj Miloševićevoj garanciji, 1993. godine je potpisano primirje, a Hrvati su kao i svakog puta to iskoristili da se pregrupišu, naoružaju i kasnije kukavički napadnu.

Gdje ste Vi bili kada je počela “Oluja”?

Kada je počela, već sam bio u Beogradu. Mene je Mile Mrkšić pozvao 28. juna 1995. godine na Vidovdansku paradu u Slunj i došao sam tamo, iako sam bio protiv parade. Napisao sam pismo i molio da ako iko ima autoritet u Srbiji da izvrši pritisak na Mrkšića da se otkaže ta parada. Bojao sam se da možemo biti idealna meta, jer je NATO tada mogao sa nekoliko projektila da uništi naše najbolje snage. Razumem ja Mrkšića, jer je on bio gardijski oficir JNA, a garda je bila najpoznatija po tome da pravi parade. On je radio ono što zna i ta parada je bila prilično impresivna. Da sam ja 1991. godine imao deset odsto onakvih snaga pod svojom komandom, porazio bih Hrvate u potpunosti.

Kako biste ih porazili?

Da je tenkovska brigada JNA 1991. godine, kada smo oslobodili Glinu, stala iza mene ja bih ušao u Zagreb. Nakon bitke za Glinu imao sam konferenciju za novinare i u šali sam, a prilično nadobudno, rekao da sam obećao ustašama da ću do 12 sati da budem u Kostajnici. Petnaest minuta prije podne 1.300 naoružanih Hrvata je izšetalo iz Kostajnice i zauzeli smo je bez ispaljenog metka. Da je ta tenkovska brigada stala iza mene, garantujem vam da sam isto mogao da uradim i sa Zagrebom, jer u to vreme niko nije smeo da mi stane na crtu. Umesto toga, Milošević me je vratio u Beograd i rasformirao “Knindže”. To je bio strašan udarac, jer nas u stvari nisu porazili Hrvati, već ta Miloševićeva odluka.

Opet ste malo kontradiktorni. Prvo govorite da Milošević nije imao komandu, a onda ponavljate da vas je vratio u Beograd i rasformirao “Knindže”. Znači, imao je nad Vama kontrolu?

Ne, ne, nisam kontradiktoran… On nije stao iza nas i nije hteo da učestvuje u ratu. Rekao sam vam, vratio me je na prevaru, nije mi izdao naredbu. Kada sam stigao u Beograd, Jovica Stanišić je došao kod mene i rekao mi da mi je zabranjeno da se vraćam u Knin, a ja nisam imao ni volje, ni motiva da se suprotstavljam svojoj državi. Oni su iskoristili svoj autoritet nada mnom da mi zabrane da učestvujem u ratu.

Kako gledate na odlazak funkcionera SDSS-a i potpredsjednika hrvatske Vlade Borisa Miloševića u Knin na proslavu?

On se time deklarisao kao izdajnik. Nisam sve ove godine pominjao njega, Pupovca i tu ekipu, iako se dok sam bio u zatvoru u Hrvatskoj niko od njih nije oglasio nijedan put. Oni navodno predstavljaju Srbe u Hrvatskoj, pa ja sam bio Srbin u Hrvatskoj i to nevin Srbin u ustaškom zatvoru, a niko od njih nikada nije rekao ni reč. Milošević je otišao u Knin da proslavi zločin nad Srbima i to je neoprostivo.

Najavili ste angažovanje u politici, ali nije Vas bilo na proteklim opštim izborima. Jeste li odustali ili je angažman u politici Vaša najava da ćete se boriti za 65 Srba koji su osuđeni bez ikakvih dokaza i koji trunu u hrvatskim zatvorima samo zato što su Srbi?

Ja sam vrlo prisutan u politici, a na prošlim izborima se nisam kandidovao zato što mi je praktično bilo nemoguće u kratkom roku skupiti 10.000 potpisa koji moraju biti overeni kod notara. Ne želim da dozvolim da pitanje Srba koji grehom rođenja i samo zato što su Srbi nevini trunu u hrvatskim zatvorima padne u drugi plan. Zato sam aktivan u javnom životu i politici i drago mi je što sam uspeo to pitanje da održim na površini.

Kako ćete se boriti za prava tih ljudi?

Nedavno smo na Dorćolu dobili prostor koji dugo nije bio korišćen i koji je propadao, pa sada ulažemo svu energiju da ga dovedemo u red. Ako uspemo, planiramo u septembru krenuti sa radom i masovnom kampanjom o tome da Hrvati muče Srbe u Lepoglavi, da ih bude svakih 60 minuta. To je rađeno zatvorenicima u Gvantanamu, a Komitet UN je zabranio takvo postupanje i mučenje vodom, ali Hrvati to i danas rade i večeras će buditi Srbe u Lepoglavi. Želimo da obavestimo svet da Hrvati zloupotrebljavaju svoj suverenitet i da svoj pravosudni sistem koriste za dalje etničko čišćenje, jer Srbe hapse bez dokaza i osuđuju na drakonske kazne.

Vi ste u pritvoru bez optužnice proveli 11 godina. Šta je sa pravnim postupkom i tužbom zbog toga, u kojoj je to fazi?

To je trebalo da bude završeno već u aprilu, ali korona je sve usporila. Hrvati nisu u roku od šest meseci odgovorili na tužbu i slučaj će pred Komitet UN-a koji će sada odlučivati samo po mojoj tužbi. Nema ni teoretske šanse da to ne dobijemo, ali ne žurimo. Nemam ništa protiv toga da to traje što duže kako bi svetu pokazali kakav narod su Hrvati. A svaki normalan čovek to najlakše može da proveri tako što će doći u Srbiju i prebrojati antihrvatske grafite, a zatim otići u Hrvatsku i pokušati da prebroji antisrpske grafite.

Automobil i novac

Čime se danas bavi Kapetan Dragan? Od čega živite, da li ste ostvarili pravo na penziju?

Nisam ni pokušao da se penzionišem. Prijatelji su mi obezbedili egzistenciju kada sam izašao iz hrvatskog kazamata. Sačekali su me automobil, vreća novca za moje lične potrebe. Hvala Bogu, moje najveće bogatstvo i moja najveća investicija u životu su moji prijatelji i zahvaljujući njima nemam egzistencijalnih problema.

Da li je trebalo prihvatiti mirovni plan “Z4”?

Plan “Z4” je bio bolji od onoga što se dogodilo. Milošević je bio za taj plan, ali nije imao dovoljno autoriteta da to sprovede u Krajini. On nije bio tako autoritativan čovek, kao što ga je zapad predstavljao i kao što je on voleo da se predstavlja. On nije bio u ratu i odgovoran je upravo za to što nije bio u ratu. Ja sam mu to rekao u lice u Hagu.