Kriza u Crnoj Gori: Tri moguće opcije za rasplet političkog i institucionalnog haosa

30.09.2022. | 21:07

Skupština Crne Gore nije raspravljala o skraćenju mandata parlamenta. Dnevni red sa jednom tačkom, na prijedlog predsednika Mila Đukanovića, nije dobio neophodnu podršku od 41 poslanika.

Moguće opcije bi bile da predsjednik Đukanović ipak prihvati prijedlog stare parlamentarne većine i povjeri mandat za formiranje 44. Vlade Crne Gore lideru Demosa Miodragu Lekiću. To se u Crnoj Gori smatra malo vjerovatnim, jer je on i danas ponovio da nije poštovana ustavna norma i da je propušten rok od 30 dana da se predloži mandatar.

Druga teorijska mogućnost je da Skupština nastavi rad do isteka mandata i treća je da se donese uredba po kojoj bi se raspustila Skupština ukoliko duže ne obavlja funkciju.

Pošto danas nije prihvaćen njegov predlog za skraćenje mandata skupštini, Đukanović je rekao da Skupština preuzima odgovornost za institucionalnu paralizu države i dodao da će sa timom eksperata iz zemlje i svijeta pokuđati da vidi da li postoji neki prostor za njegovu inicijativu kako bi se situacija razriješila.

Naveo je da će, kao i do sada postupati u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.

“Parlament, naravno, na ovaj način pokazuje da ne ispunjava svoje ustavne nadležnosti. Da li treba dalje tumačiti da je namjera da se Crna Gora učini institucionalno nefunkcionalnom i nesposobnom, da bi se dokazala teza velikosrpskog nacionalizma da Crna Gora, zapravo, ne treba ni da postoji, jer ona je institucionalno nefunkcionalna”, izjavio je Milo Đukanović, predsednik Crne Gore.

Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta rekao je da je danas u najvažnijem predstavničkom domu naroda Crne Gore, raspravljano o tome da li će neko, ko ima samo protokolrne funkcije, da utiče na majku svih vlasti – Skupštinu Crne Gore, kako da se ponaša.

“Mi imamo 41 poslanika, koji predstavljaju apsolutnu većinu, narednih dana ćemo se konsultovati, vjerujemo da ćemo kroz nekoliko novih zakona, koje ćemo usvojiti narednih dana, reštiti u potpunosti poziciju predsednika Crne Gore, kako on ne bi angažovao neke ustavne stručnjake sa strane, nego će mu sve zakonima biti predočeno šta treba da uradi I kako treba da se ponaša”, kazao je Mandić.

Danijela Đurović, predsednica Skupštine Crne Gore istakla je da postoje određena razmišljanja i tumačenja da postoji mogućnost predsednika države da ukazom, u skladu sa članom 92 Ustava, raspusti parlament.

“Sa ovog mjesta, pozivam i predsednika države da ne koristi i da ne tumači kreativno Ustav. Smatram da je i te kako parlament pokazao da funkcioniše i da će parlament i u narednom periodu pokazati da funkcioniše”, dodaje Đurovićeva.

Nastavljena je sednica Skupštine koja je prekinuta 3. septembra na čijem dnevnom redu je predlog za razrešenje predsednice Skupštine Danijele Đurović.

Ta inicijativa je pokrenuta pre dogovora među koalicijama i partijama stare parlamentarne većine, pa će se videti da li će ona biti povučena.