Lajčak: Sporazum o ZSO mora da bude sproveden, ali ne želimo “Republiku Srpsku” na Kosovu

30.01.2022. | 20:19

Sporazum o Zajednici srpski opština mora da bude sproveden, ali niko razuman ne želi “Republiku Srpsku” na Kosovu, rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.
Lajčak je u intervjuu za Gazetu ekspres rekao da Kosovo i Srbija treba da ispune sve do sada dogovoreno u Briselu. Dodao je i da Srbija ima pravo da podnese svoje prijedloge za ZSO, ali da Kosovo neće biti primorano da potpiše bilo šta što misli da je štetno. On je predočio i kako EU vidi osnianje ZSO.

“Nećemo drugu Republiku Srpsku. Nijedna zdrava osoba, pogotovo s obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, ne bi predložila tako nešto”, rekao je Lajčak, ali nije precizirao kakva bi ovlašćenja ZSO trebalo da ima.

Lajčak je kazao i da ne postoji rok za konačni dogovor, ali i dodao da se, ako postoji volja, on može postići u roku od nekoliko mjeseci, prenosi Kosovo online.

Šta se desilo na sastanku o registarskim tablicama, koje informacije imate?

Ovo je bio četvrti sastanak radnih grupa, kako smo se dogovorili u septembru. Tako se obje delegacije sastaju na mjesečnom nivou. Mi predsjedavamo ovim sastancima i nakon ovog četvrtog sastanka je napravljen napredak. Kao što sam rekao, postoje konkretni razgovori o opcijama i daljem putu. Još ima vremena.

Da li EU forsira bilo kakav sporazum o registarskim tablicama?

Ne prejudiciramo dogovor, ali pokušavamo da olakšamo razgovore između dvije strane, naravno, donoseći primjere iz evropske prakse, jer treba dati primjere zasnovane na evropskoj praksi. Imamo i stručnjake iz Evropske komisije koji se bave ovim pitanjem.

Očekujete li nešto drugačije od dogovora koji trenutno imamo? Kao što je poznato, simboli u tabelama sada treba da budu pokriveni.

Ne želim da spekulišem. To je radna grupa. Radna grupa ima zadatak da izađe sa preporukama, pa da donosi odluke. Oni daju preporuke za političko rukovodstvo i to bi trebalo da urade do kraja aprila i do tada ćemo imati još sastanaka i vjerujem da ćemo napredovati do tada i vjerujem da ćemo moći nešto da proizvedemo. 26. april je krajnji rok da se daju prijedlozi za političko rukovodstvo. Trajanje ove radne grupe je šest mjeseci.

Šta smatrate svojim najvećim uspjehom, budući da posredujete u ovim razgovorima?

Ne gledam na proces u smislu svojih dostignuća. Ja sam facilitator. Od svog imenovanja, uložio sam mnogo napora. Nastavili smo dijalog poslije dvije godine stagnacije. Trenutno se pripremamo za sledeće korake, za još jedan samit. Znamo da se na kraju ne radi o naporima, već o rezultatima. Do tada, hajde da pričamo o dostignućima dok ne završimo cio put i do potpune normalizacije izvještaja.

Trenutno, na političkom nivou, možemo reći da je politički dijalog blokiran, zar ne?

Ne, nije tačno. Gledajte, imali smo manje dinamičan proces prošle godine, 2020. godine, zbog političkih dešavanja na Kosovu, prijevremenih izbora i formiranja vlade. Zatim smo imali dva sastanka između gospodina Kurtija i g. Vučića, u junu i julu. Ovo je bila prva prilika da se upoznaju i otvoreno razgovaraju o stvarima, a veoma je važno da poznajete svog partnera. Naš stav u Briselu je da za treći sastanak treba pripremiti nešto konkretno, konkretne rezultate, da bismo mogli da obavijestimo građane Kosova i Srbije o rezultatima i trenutno radimo na pripremi ove agende. Dakle, ne održavamo sastanke samo da bismo rekli. Sastajem se odvojeno sa svojim partnerima na Kosovu iu Srbiji da pripremim dnevni red za ovaj dijalog. Dijalog nije stao, ali je dobio drugu formu.

Na osnovu onoga što ste vidjeli i čuli na ova dva sastanka, da li mislite da je g. Kurti i g. Vučić su dvojica lidera koji mogu da postignu konačan dogovor?

Da, da, jer imamo jedinstvenu situaciju, gdje imamo dva jaka lidera, sa jakim mandatom, tako da imaju moć i podršku naroda da to urade. Oni znaju da je to i očekivanje međunarodne zajednice. Ali, prije svega, mislim da su ljudi dužni da normalizuju odnose, jer situacija trenutno nije dobra. Dakle, oni mogu i imaju šta je potrebno da donesu te odluke. Ne kažem da je lako, jer je izuzetno osjetljivo, ali imamo lidere sa jakim mandatima i oni to mogu.

Gospodine Lajčak, poslije iskustva u ovim razgovorima, da li mislite da je EU izabrala pravi format za ove razgovore. Mislite li da bi bilo dobro nešto promijeniti: na primjer, organizovati konferenciju na kojoj prisustvuju i drugi lideri EU?

Mislim da je sadašnji format ispravan, jer se konferencije organizuju ili održavaju kada su velike krize ili kada postoji opasnost od velikih oružanih sukoba. Srećom, nismo u toj fazi. Imamo proces koji pomaže EU i koji je vrlo logičan, jer Kosovo i Srbija imaju za cilj članstvo u EU i to može samo Evropska unija. I drugo, želimo da budemo sigurni da svi sporazumi približavaju Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji. To su sporazumi zasnovani na pravilima i standardima EU. Dakle, EU format je logičan. Istovremeno, koristim svaku priliku da se sretnem sa partnerima na međunarodnim marginama i da se sastanem sa trećim stranama, ili redovno putujem u Prištinu i Beograd da poguram proces naprijed, da se pripremim. Takođe koristim tehnologiju za razgovor. Ali imao sam i sastanak sa g. Bisljimijem u Beču, na nekoliko sati. Bilo je važno da se sretnemo lično, da razgovaramo o tome kako se pripremiti za sledeći sastanak na visokom nivou. Naš format je vrlo jasan. Vodi ga EU i podržavaju SAD i drugi partneri i istovremeno je fleksibilan.

Ali na ovaj način traje mnogo godina. Prošlo je 10 ili 11 godina od početka procesa.

Da, ali, u početku je proces vodio visoki predstavnik, a to su ljudi koji imaju mnogo problema. Sada je odlučeno da se imenuje osoba koja će se baviti dijalogom 24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji. To ja radim. To je novi detalj dinamike. To je stalni broj za poziv iz Prištine i Beograda, to je moj broj. Ja sam uvijek tu. Ali, naravno, moramo uzeti u obzir i politička dešavanja, npr. imali smo vanredne izbore na Kosovu, uskoro će biti izbora i u Beogradu. Ali mi ovo ne koristimo kao izgovor za odlaganje procesa. Spremni smo za napredak, čim strane budu mogle. Kao što sam rekao, imamo novu realnost, sa novom vladom na Kosovu, koja je došla sa čvrstim stavovima u dijalogu, koji se razlikuju od prethodnih vlada. A mi trošimo mnogo vremena na diskusiju više o procesu, a ne o pitanjima i to je drugačije u poređenju sa prethodnim vladama. Ali niko ne dovodi u pitanje važnost dijaloga i značaj normalizacije i strane se angažuju.

Da li mislite da je sada za gospodina Kurtija dijalog prioritet, jer je rekao da dijalog nije jedan od njegovih visokih prioriteta?

Nikada nisam ulazio u ovu igru prioriteta, da li je prioritet broj dva ili tri. I sam sam deset godina dio Vlade i ne birate prioritete, morate da se bavite sa više pitanja. Normalizacija odnosa sa Srbijom jedno je od važnih pitanja svake kosovske vlade. Kurti to zna. Kurti je posvećen dijalogu. Bio je dva puta u Briselu i rekao mi je da je spreman da ponovo dođe. Razumijemo i želimo da budemo sigurni da je sledeći sastanak pripremljen i radimo na tome.

Da li su na putu dijaloga formati iz Rambujea ili Beča za razmatranje?

Srećom, vremena su se promijenila od Beča. Ne postoje egzistencijalni rizici za ovu vrstu konferencije. Razgovaramo o osnovnim pitanjima, koja se ne mogu riješiti za nekoliko dana ili dvije-tri nedjelje. Istovremeno, siguran sam da proces možda neće trajati još deset godina. Ponavljam ovo. Ako postoji politička volja i posvećenost obje strane, to bi moglo biti pitanje mjeseci, ne mjeseca, već nekoliko mjeseci. Ne možete preuzeti vođstvo u inostranstvu na tako dug period. Redovno se sastajemo i kontaktiramo. Sastanci u Briselu imaju smisla, jer tamo imate svu podršku i svu stručnost. Takođe nam pomaže da imamo kontakte sa međunarodnim partnerima, sa civilnim društvom. Ne usporavamo proces. Na stranama, Kosovu i Srbiji, je da odluče. EU je naravno i apsolutno, spremna da se kreće tako brzo. Vodimo računa da se proces ne ometa ili usporava.

Dakle, predviđate da za nekoliko mjeseci možemo da imamo dogovor?

Ne kažem to. Kažem da to ne bi trebalo da traje godinama. Za ovo mora da postoji posvećenost sa obje strane, jer na kraju krajeva, na Kosovu i Srbiji je da imaju političku volju, hrabrost da imaju rezultat, da pronađu odgovore na sva ova pitanja. Niko ne bi želio da zauvijek vodi ovaj proces, jer se to zove normalizacija, jer to znači da sadašnja situacija nije normalna i za to treba energija, vrijeme, ljudi su umorni. Mislim da niko nije srećan i smatram da je pronalaženje rješenja u interesu svih, a posebno građana.

Vašington i Brisel potvrdili posjetu Prištini i Beogradu. Sa vama će biti g. Eskobar. Možete li nam konkretno reći koji je dnevni red? Da li se pripremaju za samit ili se zalažu za konkretan dogovor?

Veoma blisko sarađujemo sa administracijom Džoa Bajdena. U redovnom smo i bliskom kontaktu sa Gabrijelom Eskobarom. Ovo će biti prva prilika da zajedno otputujemo u Prištinu i Beograd. Mogu reći da su tri cilja ovog susreta. Prvo, da se pokaže poruka jedinstva, da se pokaže da dijalog posreduje EU, a podržavaju SAD. Drugo, da slušamo partnere i razgovaramo sa njima kako da napredujemo u procesu i, treće, da razgovaramo o nekim aktuelnim pitanjima.

Koji?

Siguran sam da razumijete da u ovom trenutku ne mogu da ulazim u detalje. Obavestiće vas na kraju, nakon posjete. Naravno, o ovim pitanjima prvo moram da razgovaram sa svojim partnerima i saradnicima.

Hoće li se razgovarati o pitanjima vezanim za Udruženje, jer se u medijima piše da ćete donositi opcije za implementaciju ZSO?

Da razjasnim. Naš stav je vrlo jasan – da očekujemo da Kosovo i Srbija ispune sve prethodne sporazume. Duga je lista za Srbiju i mi smo ta pitanja, koja treba da se sprovedu, postavili partnerima u Srbiji. Ko kaže da smo uradili sve, a druga strana ništa, jednostavno zna činjenice. To je jedna stvar. Dakle, ZSO nije jedino pitanje, ono je jedno od njih.
Ali istovremeno, prvo kažemo, ne želimo drugu “Republiku Srpsku”. Niko razuman, pogotovo s obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, ne bi predložio tako nešto.

I bez izvršnih ovlašćenja, zar ne?

Mislim da bi vjerovatno bilo dobro promijeniti narativ. Umjesto da kažemo šta ne želimo, bolje bi bilo da se zapitamo šta bi htjeli, jer to je vaš proces i Kosovo ima 50 odsto udjela. Niko vam neće dati pismo i reći da ga “potpišete”. Vi ste ravnopravna strana u procesu i imate apsolutno pravo da u procesu iznosite svoje prijedloge. I, umjesto da kažemo da ovo ne želimo ili ne želimo, bolje bi bilo da kažemo “ovo je ono što mi predlažemo”, “tako želimo da se to uradi”.

Da li će Srbija imati pravo da daje prijedloge za ZSO?

Naravno, jer ste ravnopravne stranke i raspravljate. A mi smo tu da vam pomognemo sa idejama koje su zasnovane na evropskom standardu i evropskom modelu. Ali ni u jednom trenutku, ni u prošlosti ni u budućnosti, nećete biti primorani da potpišete nešto što mislite da je štetno za vašu zemlju. Vi ste u procesu. Imate pravo da predložite i odbijete. Na kraju, šta god da se dogovorite trebalo bi da bude kompromis.

Da li je ZSO jedno od pitanja oko kojih Kosovo i Srbija imaju najveće nesuglasice?

Imamo spisak stvari koje Kosovo mora da sprovede i listu koju Srbija mora da primijeni. ZSO je jedno od pitanja o kojem se najviše raspravlja. Kao što sam rekao, sporazumi koji su postignuti u prošlosti se moraju primijeniti ako želimo da ovaj proces bude ozbiljan. Ali to ne znači da će neko Kosovu nametnuti nešto što Kosovo ne želi. Hajde da budemo vrlo jasni u vezi toga.

Šta možete da nam kažete o pitanju električne energije na sjeveru i pitanju nestalih osoba koje je sekretar Blinken pomenuo u svom pismu. Da li je to u skladu sa agendom EU?

Pismo sekretara Blinkena je još jedna činjenica koliko su SAD i Evropska unija bliske u saradnji. On je pokrenuo niz pitanja koja su razmatrana u dijalogu i u skladu sa dijalogom. Da, pitanje električne energije na sjeveru je jedno od njih, a takođe i pitanje nestalih osoba. On takođe kaže da se moraju zadržati ranije obaveze i izbjegavati akcije ili retorika koja bi mogla da poveća tenzije, a da kažem da se to odnosi i na Kosovo i na Srbiju. I da, raspravljamo o pitanju struje, redovno, na svakom sastanku sa g. Bisljimijem, gospodinom Kurtijem i takođe sa partnerima u Beogradu. Razgovaramo i o pitanju nestalih lica i to će naravno biti na dnevnom redu sledećeg sastanka, logično, jer o ovom pitanju treba da razgovaramo.

Što se tiče energetike, vjerujete li da će uskoro biti postignut dogovor?

Da, zaista vjerujem. Dogovor treba brzo da se nađe i mi smo u tome napredovali. Ne želim da zvučim pretjerano optimistično, ali zaista vjerujem da možemo da se dogovorimo o tome i da svi razumiju ozbiljnost ovog pitanja.

Šta je sa nestalim licima?

Pitanje nestalih je prioritet za obje strane, to je veoma osjetljivo humanitarno pitanje i naravno porodice nestalih zaslužuju da znaju šta se desilo njihovim najmilijima. Dakle, da niko ne dovodi u pitanje ovo pitanje. I razgovaramo o najboljim načinima za rješavanje ovog pitanja i kako da ubrzamo posao koji je do sada urađen.

Rekli ste da blisko sarađujete sa SAD, ali to radite sa dvije različite pozicije. SAD kažu da bi konačni sporazum trebalo da se fokusira na međusobno priznavanje, dok EU citira sveobuhvatni sporazum za normalizaciju odnosa, ne pominjući priznanje. Vidite li ovo kao prepreku?

Ne, ja to ne vidim kao prepreku, jer smo u potpunosti u skladu sa SAD o tome šta želimo da postignemo ovim procesom, a to je održivo dugoročno rješenje. Želimo da Kosovo i Srbija ostave prošlost iza sebe i gledaju u budućnost i za to smo u istoj poziciji. Na kraju krajeva, nije riječ o EU i SAD, već o rukovodstvu Kosova i Srbije koji treba da sjednu i da se dogovore. Niko spolja ne može ovo da uradi umjesto vas i ovo je za vašu budućnost.

Ali SAD insistiraju na priznanju, ponavljajući da bi to trebalo da dovede do priznanja. EU ovo ne pominje.

EU kaže “normalizacija odnosa”. Ne želim da to vidim kao kontradikciju. Formula EU je šira, sveobuhvatnija je i ističem da mi ne diktiramo rješenje. Vi ste ti koji odlučuju o rješenju, obje strane. Ne kažemo šta treba ili šta ne treba da se radi. Vi savladavate proces.

Da li mislite isto što i g. Borelj, koji kaže da je Kurti taj koji se nerado vraća za sto za dijalog.

Želio bih da stavim riječi g. Borelja u širi kontekst, kako ja to razumijem. Možda misli na to da sa sadašnjom vladom Kosova više razgovaramo o samom procesu, a ne samo o pitanjima, dok se sa prethodnim vladama dijalog uvijek nastavio onako kako je zamišljen 2011. Kurti ima svoje ideje kako treba da se osmisli ovaj proces i mi o tome razgovaramo, loši smo u stalnoj komunikaciji. Možda se čini da ima manje procesa jer su manje očigledne stvari, ali mi smo redovno angažovani i radimo na tome kako da definišemo proces i kako treba da se radi na konačnom sporazumu o normalizaciji. Ovo se razlikuje od prethodnih vlada i vjerujem da će g. Borelj je možda pomenuo ovo, samo da pojasni.

Kada se očekuje da će g. Kurti i g. Vučić da putuju u Brisel?

Obojica su izrazili spremnost da dođu, kad god budu pozvani. Rekli smo da ćemo ih pozvati kada budemo imali suštinu i radimo na tome. Radimo na raznim dokumentima o kojima se može razgovarati ili finalizirati tokom tog sastanka. Ova posjeta će mi biti veoma važna da čujem g. Kurti, z. Bislimi i g. Vučiću kakav napredak je napravljen i o kojim pitanjima treba razgovarati. Mislim da ćemo za nedjelju dana biti jasnije kada ćemo moći da imamo sledeći sastanak, jer sastanak za sastanak je veoma nizak nivo ambicija. To je ono oko čega smo se dogovorili i želimo da sledeći sastanak proizvede konkretnu supstancu i na tome radimo.

Kada ste rekli „konkretna supstanca“, da li će nešto potpisati na ovom trećem sastanku Kurtija i Vučića?

Moguće je, ali nije uslov. Ali, naravno, o nečemu moraju da se dogovore. Možemo imati različite načine dogovaranja, potpisivanja, izjašnjavanja, ali to mora biti nešto oko čega se oni slažu.

Koliko očekujete da će izbori u Srbiji uticati na ovaj proces?

Vidite, politički kalendar je realnost. Moramo to poštovati. Posljednje nedjelje pred izbore prioritet su izbori i nekoliko nedjelja poslije izbora kada se formira nova vlada. Ovo je politička realnost. nema razloga da se ništa ne radi. Naravno, vođe timova mogu nastaviti da rade na zakazivanju sledećeg samita. Da li će to biti pred izbore ili poslije izbora, pripada g. Kurtiju i g. Vučiću. Činjenica je da ćemo poslije ovih izbora u aprilu poslije dužeg vremena imati jedinstvenu situaciju, kada više neće biti izbora, a strane će se upustiti u dijalog.

Da li mislite da će se Kurti predomisliti u vezi sa održavanjem srpskih izbora na Kosovu?

Ne bih da spekulišem o tome, jer to ne bi bilo ozbiljno. Ali, naravno, ovo je jedno od pitanja na dnevnom redu međunarodne zajednice.

Ali da li ćete to pokrenuti na sastancima sa g. Eskobarom, koje ćete imati u Prištini?

Bilo bi čudno da se ne dotaknemo ovog pitanja. Mi smo tu da pomognemo strankama.

Gospodine Lajčak da li imate rok za to konačni sporazum, da li ćete reći „dosta je bilo“?

Imamo odgovornost da radimo na normalizaciji, jer trenutna situacija status kvo ne može biti zadovoljavajuća za ljude na Kosovu i u Srbiji. Imamo okvir, ali imamo vlade sa jasnim stavovima o tom procesu. Dakle, razgovaramo o okviru koji bi bio prihvatljiv za obje vlade, razgovaramo o tome i imaćemo ga kada se strane dogovore. Tako da sam lično protiv vještačkog, jer ne treba da postavljamo rok kada za tako nešto nema potrebe. Moj stav o roku je: “ne odlažite i ne bježite”. Spreman sam 24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji. U stalnom sam kontaktu sa stranama. Radimo za dijalog. Ali na kraju, to je odluka obje strane, one moraju da se dogovore oko ovog okvira i moraju da pokreću ovaj proces naprijed, a mi smo tu da ih pratimo.

Vidjeli smo čvrste stavove Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa garancijom suvereniteta Kosova, da neće biti “Republike Srpske” ili da neće biti ZSO sa izvršnom vlasti. Ali šta možete da garantujete kao EU: evropsku perspektivu, liberalizaciju, priznanje od strane nepriznate petorke?

Evropska unija nudi evropsku budućnost za Kosovo i građane Kosova. EU je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, što je prvi formalni ugovorni sporazum za izvještaje. Ovo je prvi formalni korak i potrebni su dalji koraci. EU je spremna da preuzme taj proces, ali niko ne može garantovati evropsku budućnost Kosova osim Evropske unije. Mnoge zemlje bi željele da budu dio procesa, ali nisu i to je privilegija. Što se tiče viza, to nije dio našeg dijaloga. Ali, emotivno, podijelio sam sa građanima Kosova. Kažem vama i državama članicama da je Kosovo odavno trebalo da dobije vize i da je idealno vrijeme da države članice to učine. Da bi evropski san postao stvarnost, mora doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. I zbog toga smo u potpunosti posvećeni tome da vas što više približimo evropskoj budućnosti.

Na vašem tviteru smo vidjeli da mnogo putujete. Da li ste imali priliku da sa Kinom i Rusijom razgovarate o poslu kojim se bavite i kakav je njihov stav o ovoj vrsti pregovora koje vodi EU?

Ovo je pitanje, dijalog Kosovo-Srbija, nazivam jednim od najstrateških pitanja u regionu, jer, naravno, prevazilazi bilateralne odnose i utiče na sve u regionu. Stoga se sa velikim interesovanjem prati u svijetu. Naravno, imamo SAD, sa kojima veoma blisko sarađujemo, imamo UK, koja je takođe zainteresovana. Naravno, moji prvi partneri su države članice sa kojima redovno komuniciram. Ali postoje i treće zemlje koje su zainteresovane da čuju o procesu. Kada sam posjetio Njujork, sastao sam se sa stalnim predstavnicima Kine i Rusije, sa svim članicama Savjeta bezbjednosti, jer oni imaju svoj stav. Diplomate u Briselu iz mnogih zemalja sastaju se sa mojim timom i zainteresovane su za napredak u ovom procesu. Ovaj proces sa velikim interesovanjem prate mnoge zemlje u svijetu.