Liturgija u Hramu Svetog Save: Ilarion izabran za episkopa novobrdskog i vikara patrijarha

Uručujući episkopu Ilarionu žezal – simbol arhijerejske službe, postojanog nošenja krsta, usrdne brige za narod Božji i revnosti za pravdu Gospodnju, Porfirije je poručio da izbor nekog za episkopa ne liči na bilo koju vrstu izbora koju ljudi vrše pojedinačno ili kao zajednica jer je to izbor dat od Boga koji je istina, pravda i ljubav i ne može biti pogrešan.

“To ne znači da je sam podvig i trud episkopa nešto što ide po automatizmu i da nisu moguće i ljudske pogreške i ljudski promašaji. Međutim, kada je reč o izboru – tu nema greške, a kada je reč o podvigu – njemu je neophodna i naša sloboda, naš trud i napor.

Ako toga ima, onda ta početna ispravna odluka biva, oprostite na izrazu, pun pogodak i na kraju podvig”, kazao je patrijarh.

Navodeći da je Crkva zajednica okupljena oko episkopa, patrijarh ističe da to nije zato što je episkop divan čovek, što je bolji od drugih, što je bezgrešan, nego zbog toga što je episkop ikona Hristova, što je on na mestu i po obličju Hristovom.

Patrijarh ukazuje na to da je episkop kao neko ko je na Hristovom mestu pozvan da se poistoveti sa svakim čovekom radi njegovog spasenja i dodaje da da bi se episkop poistovetio sa svakim čovekom, on mora najpre da se poistoveti sa Hristom.

“Najpre episkop mora da se poistoveti sa Hristom da bi mogao da se poistoveti sa svakim čovekom, sa krstom svakog čoveka, sa mukom, stradanjem, nedoumicom, ali i radošću, jer kada je poistovećen sa krstom Hristovim onda je poistovećenje sa vernim narodom koji mu je poveren poistovećenje sa krstom koji je vaskrsenje. Zato je važno da episkop govori čitavim svojim bićem Hristovu reč”, kazao je Porfirije.

Obraćajući se episkopu Ilarionu, patrijarh je kazao da je pokazao da zna da se poistoveti sa Hristom i sa bližnjim i dodao da je više od polovine svog života proveo na Kosovu, raspetom, stradalnom, ali i mestu vaskrsenja, vaskrsavanja, mestu pobede, pobede istine Hristove i ljubavi Njegove.

“Pokazali ste da možete do krajnjih mogućih granica svoju slobodu da podredite slobodi koja je u Hristu kroz poslušanje u našim životima realizovana. Poslušanje koje ste imali u Crkvi poistovetili ste se sa svakim čovekom sa kojim ste dolazili u susret; najpre sa našim narodom, mnogostradalnim i pravoslavnim, ali i sa drugim ljudima, i sa Albancima.

Imali ste mesta u svojoj duši i u svom srcu da svima svedočite Hrista raspetog i vaskrslog, znajući da je u poistovećenju sa Hristom poistovećenje sa spasenjem svakog čoveka”, rekao je Porfirije.

Vladika Ilarion zahvalio je svima na današnjem izboru i u svojoj besedi naglasio da je naročito Bogu blagodaran na tome što je mogao kao sveštenomonah verni narod da upoznaje i da se sa njim srodi kroz pesmu i muku, kroz zdravice i opela, kroz bolesti i isceljenja, kroz padove i ispovesti, kroz molitve i zajedničku čašu.

“Idem, braćo i sestre, na put za mene nov i, u izvesnoj meri, nepoznat. Molim se istrajno da se i na meni ostvari tajna koju svedoči Sveti Ignjatije Bogonosac sledećim rečima: ”Tamo gde se pojavi episkop, tamo neka bude i mnoštvo naroda, kao što tamo gde je Isus Hristos, tamo je i saborna Crkva”; da služeći gradim, blagodaću Duha Svetog, zajednicu onih koji se spasavaju.

Služeći Svetom oltaru Hristovom nadam se da ću i više nego do sada iz njega da primam utehu kojom ću moći da tešim narod Božji i da mu svedočim da od početka sve beše dobro veoma, a da će, uz pomoć Hrista Vaskrsloga, biti još i bolje”, naveo je vladika Ilarion.

Pored mnogobrojnih vernika, svetoj liturgiji su prisustvovali i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, ministar zdravlja Danica Grujić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, prestavnici crkava i verskih zajednica, dramski umetnici Voja Brajović, Tanja Bošković, Milica Mihajlović, Nenad Jezdić i Branislav Zeremski, mnogobrojni poslanici kulturnog i javnog života prestonice.