Mihajlović nema dilemu: Jedini put Srbije je EU

Mihajlović je, u intervjuu za bečki dnevnik „Kurir“, rekla da je jasno da je evropski put, put Srbije, ali da to nije jednostavno.

Podsetila je da istraživanja javnog mnenja pokazuju da građani imaju osećaj da EU previše traži od Srbije, i da su prijatelji na istoku.

„Vlada ponavlja svakog dana da naš put može voditi samo u pravcu EU. Želimo evropske standarde. Međutim u ovom trenutku je za nas bilo nemoguće uvesti sankcije protiv Rusije, iako smo protiv rata“, naglasila je Mihajlović.

Ona je istakla da nije jednostavno i da će pritisak zapada sigurno rasti.

“Videćemo kako će nova vlada, koja bi trebalo da bude uspostavljena narednih dana, o tome odlučiti”, naglasila je ona.

Na pitanje šta žele građani i da li veruju da Srbija sama može opstati u globalnoj trci, Mihajlović je kazala da veruju da Srbija može sama da preživi i da ima izbor, ali im se sviđa zamisao „Otvorenog Balkana, jer smatraju da smo svi jednaki u regionu.

Tačno je, dodaje, da je pristalica EU manje, i da se trenutno manje od polovine stanovništva izjašnjava za članstvo, a razlog je u tome što građani misle da EU od njih zahteva previše, između ostalog priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Mihajlović se složila sa konstatacijom da je činjenica da mala zemlja poput Srbije u ovim vremenima sama ne može preživeti, i naglasila da Srbija mora u EU jer je to njena sudbina.

„Jedan primer, koji svakog natera na razmišljanje – kada pitate ljude gde žele poslati decu na studije, onda niko ne odgovara u Rusiju ili Kinu već u zapadnu Evropu ili SAD. To je činjenica“, podvukla je ona.

Istakla je da Srbi žude za boljim životom, stabilnošću.

„Građani žele stvarno bolji život. Zbog toga bi političari u zemlji trebalo više da misle na ljude, a ne samo na politiku“, poručila je ona.

U vezi snabdevanja energijom Mihajlović je kazala da je trenutno veoma teško i komplikovano vreme za sve.

„U Srbiji imamo puno problema u energetskom sektoru. Imali smo pojedine probleme i pre trenutne krize. Nakon kovida smo suočeni sa napadom Rusije na Ukrajinu i velikim pritiskom na Srbiju, zato što, kao što znate, nismo uveli sankcije protv Ruske Federacije, ali smo glasali za rezoluciju UN. Uvozimo naš gas 100 odsto iz Rusije i to je glavni problem“, kazala je ona.

Mihajlović je rekla da se Srbija i u prošlosti tražila alternative.

Podsetila je da je ove godine počela izgradnja gasovoda između Srbije i Bugarske i da postoje napori da se gasni sektor diverzifikuje.

„Međutim mislim da će naredna zima biti za svaku zemlju, za svakog ministra energetike širom Evrope veoma teška. Imamo trogodišnji ugovor sa Rusijom, koji nam osigurava dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. To nam nije dovoljno, jer imamo potrebu za 3,5 milijardi kubnih metara godišnje“, objasnila je Mihajlović.

Podsetila je da je Srbija iznajmila skladišta gasa od Mađarske za pola milijarde kubnih metara, i da u zemlji ima podzena skladišta koja deli sa Gazpromom, a u kojima se nalazi trenutno 280 miliona kubnih metara gasa.

„Ako se sve sabere onda se može zaključiti da naše rezerve nisu dovoljne za pokrivanje cele grejne sezone do kraja marta. Polazimo od toga da ćemo do tada morati uvoziti gas. To će nas koštati najmanje jednu milijardu evra, pri čemu bi to moglo biti mnogo skuplje. To neće biti jednostavno za naš budžet“, objasnila je ona ukazujući da je Srbija ove godine već potrošila oko 1,5 milijardi evra za uvoz struje i gasa.

Gasovod prema Bugarskoj, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara, kaže, treba da bude punjen gasom iz Azerbejdžana.

„Trenutno pregovaramo sa Azerbejdžanom, i od septembra iduće godine bi Srbija trebalo da pokrije 40 odsto svojih potreba gasom koji nije iz Rusije, odnosno koji je iz Azerbejdžana. To je aktuelno naš najvažniji projekat u gasnom sektoru“, istakla je ona.

Takođe je ukazala i na značaj regionalnih gasovoda prema susedima, podsećajući da se trenutno radi na gasovodu prema Severnoj Makedoniji sa kapacitetom od više od milijardu kubnih metara.

„Tu očekujemo novac od EU, i vodimo razgovore o tome. Radimo i na gasovodu prema Rumuniji i želimo razgovore i sa Hrvatskom. Oni žele da povećaju kapacitet svog terminala za tečni gas na Krku. To je za nas veoma važno. Ujedno bićemo deo projekta izgradnje novog terminala za tečni gas u Albaniji. Imamo plan i znamo šta moramo učiniti“, naglasila je ona.

Mihajlović je potvrdila konstataciju da energetska kriza pomaže da se ponovo uspostave prekinute veze u regionu.

Na pitanje da li građani Srbije još nisu spremni za tako dalekosežne promene, rekla je da postoje brojne prepreke u primeni energetske tranzicije, ali i rudarstvu.

„Na primer je šteta što smo obustavili projekat istraživanja i potencijalne eksploatacije litijuma. Pojedine političke snage su činile sve da prikažu eksploataciju litijuma kao nešto loše. Nevladine organizacije su se mobilisale. Većina njih i dalje ne zna koliko je važan litijum ne samo za Srbiju, već celu Evropu“, istakla je Mihajlović.