Nema gasa: Evropa traži hitan završetak gradnje „Sjevernog toka 2“

14.10.2019. | 21:23

Evropi katastrofalno nedostaje gas — prijeti deficit od 300 milijardi kubnih metara godišnje, upozorava Andreas Širenbek, direktor jedne od najvećih njemačkih energetskih kompanija „Uniper“.

U takvoj situaciji, osim gasovoda, biće potrebno da se kupuje sve više ruskog prirodnog tečnog gasa. Ali, „Sjeverni tok 2“, prema mišljenju Evropljana, treba da bude pokrenut što prije.

Kraj rezervi gasa

Evropi je 2018. godine trebalo 390 milijardi kubnih metara uvoznog gasa. Polovinu je obezbijedila Rusija — „Gasprom“ je isporučio rekordnih 201,7 milijardi kubnih metara. Puštanjem u pogon „Sjevernog toka 2“, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, izvoz će se značajno povećati.

Međutim, kako je naveo Andreas Širenbek, čak ni „Sjeverni tok 2“ neće zadovoljiti rastuću evropsku potražnju. Prema njegovim procjenama, u perspektivi bi deficit gasa na kontinentu mogao dostići 300 milijardi kubnih metara godišnje.

Nedostatak plavog goriva nije samo rezultat povećanja potrošnje gasa od strane Evropljana, koliko stalnog pada domaće proizvodnje. U holandskom Groningenu, koji je činio šestinu ukupne proizvodnje gasa u Evropskoj uniji, zatvaraju se bušotine, a konačno zatvaranje nalazišta nedavno je odloženo sa 2030. na 2022. godinu.

Proizvodnju takođe smanjuje i Danska, koja ne dozvoljava Rusiji da izgradi dio gasovoda u teritorijalnim vodama. Nalazište „Tajra“ obustavilo je rad i sada ova kraljevina kupuje gas iz Njemačke. Kako navodi „Danmarks radio“, to znači gasnu zavisnost od Rusije, jer Nijemci dobijaju gorivo upravo od Rusa.

Analitičari su uvjereni da će Danci dati zeleno svjetlo „Sjevernom toku 2“ za mjesec dana, inače će se Kopenhagen suočiti sa višemilionskim tužbama kompanija operatora projekta.

„Takođe treba istaći smanjenje proizvodnje i isporuke gasa iz Norveške i Velike Britanije“, podseća direktor „Unipera“.

„Nastaje veoma značajan jaz između ponude i potražnje“, dodaje Širenbek, koji je upravo zato siguran da će Evropi uskoro trebati više cevovodnog gasa, kao i prirodnog tečnog gasa.

Stručnjaci ne isključuju mogućnost da su takve izjave, uz očekivanje skorog završetka izgradnje „Sjevernog toka 2“, pokušaj da se umire Amerikanci, koji pokušavaju da „zaliju“ evropsko tržište sopstvenim prirodnim tečnim gasom. Vašington, uz pomoć saveznika u Evropi, na sve moguće načine koči izgradnju ruskih cjevovoda, koji zaobilaze Ukrajinu, preteći sankcijama učesnicima ovih projekata.

Nema izbora

Njemačka želi da dobije 60 do 70 odsto energije od Rusije, ali se istovremeno nada da će Vašington nastaviti da štiti Nijemce od „prijetnje sa Istoka“, te je Berlin izrazio spremnost da izgradi nekoliko terminala za prijem prirodnog tečnog gasa.

Međutim, Ministarstvo spoljnih poslova Njemačke ističe da bi američki prirodni tečni gas njemačke potrošače koštao skoro 30 odsto više od ruskog, koji dobijaju preko cijevi, tako da Njemačka još nije počela da gradi terminale za prirodni tečni gas.

Trenutna situacija sa prirodnim tečnim gasom na evropskom tržištu jasno ukazuje da i ovdje očekivano povećanje isporuka uglavnom može da obezbijedi Rusija. Ne postoje alternativni izvori. Na primjer, Norveška nije u stanju da to uradi, zbog iscrpljivanja nalazišta u Sjevernom moru.

Postoje velike sumnje da će se Evropljani po pitanju snabdijevanja gasom i dalje voditi političkim razmišljanjima, na uštrb pragmatičnih interesa, kao i da će ometati povećanje isporuka goriva iz Rusije.

 

Izvor:(SPUTNIK)