Petković iz Brisela: Prištinu ne zanima normalizacija

17.12.2024. | 21:25

Pregovarači Beograda i Prištine su, nakon još jedne teške i duge runde dijaloga u Briselu, dogovorili formiranje zajedničke komisije, čime je otklonjena posljednja prepreka kada je riječ o pitanju nestalih osoba i primjene Deklaracije o nestalim, rekao je glavni pregovarač Beograda Petar Petković.

Petković je rekao novinarima u Briselu, nakon završetka ove runde dijaloga, da će ova komisija pružiti podršku Radnoj grupi kojom predsjedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, na čemu je Beograd sve vreme insistirao, jer pitanje nestalih nije političko, nego humanitarno pitanje koje mora da bude riješeno.

On je naveo da se tokom dijaloga pokazalo da Prištinu uopšte ne interesuje normalizacija odnosa, nego samo kako da napadnu Srbe i Srpsku listu, i da su prisutni u dijalogu u Briselu samo da ne bi neko rekao da ga opstruišu.

“Mi smo pokazali da smo spremni da idemo u pravcu normalizacije odnosa, da je dijalog za nas veoma bitan, da nema alternativu, i da se kosovsko pitanje može rešavati jedino u okviru dijaloga, jer tako čuvamo mir i stabilnost i borimo se za budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”, rekao je Petković.

On je naveo da je ukazao i na veoma negativnu atmosferu kada je riječ o Prištini i režimu Kurtija, koji na sve načine čini da Srpsku listu izbaci iz izborne trke, da je proglasi “terorističkom”.

“To sve govori u kakvoj atmosferi Srbi žive. Ogroman broj incidenata, napada, maltretiranja, hapšenja, dalo je dodatnu snagu Srpskoj listi koja će učestovati na izborima na Kosovu i Metohiji i nadam se osvojiti svih deset predviđenih poslaničkih mesta i da učinimo sve da sprečimo dalji progon Srba od strane prišinske vlasti”, naveo je on.

Petković je istakao da je u prisustvu Lajčaka, pet puta zaredom pitao prištinskog glavnog pregovarača Besnika Bisljimija da li Priština podržava evropski statut Zajednice srpskih opština, koji je potreban za njeno formiranje i bez koje nema opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali da nije dobio odgovor.

Kada je riječ o deeskalaciji, Petković je naveo da je srpska strana istakla da prvo mora da prestane progon Srba od prištinskog režima Aljbina Kurtija, posebno na sjeveru Kosova, kao i da prestane teror takozvane kosovske policije koja je protivpranvo na sjeveru.

Petković je dodao da je pokrenuo i pitanje nedavne eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, u opštini Zubin Potok, na sjeveru Kosova, i da je direktno suočio Bisljimija sa lažnim optužbama Prištine da je navodno Beograd u to umiješan.

“Pitao sam Bisljimija da li osim političkih laži i provokacija imaju konkretan dokaz? Naravno da nemaju, jer je jasno da Beograd nema nikakve veze sa tim i da je taj napad direktno uperen protiv interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”, rekao je Petković, dodajući da Priština širi te laži zbog izborne kampanje na Kosovu.

Petković je naveo da je razgovarano o svakodnevnom životu Srba na Kosovu i Metohiji, o administrativnim prelazima, veterinarskim sertifikatima, te da je tražio da svi prelazi moraju biti otvoreni za srpsku robu i kamione.

Što se tiče energetike, Petković je dodao da je obavijestio sagovornike o napadu na srpske radnike “Elektrosevera” u mjestu Brđani, koje je napala grupa Albanaca, kada su zajedno sa kosovskim KEDS-om, pokušavali da ugrade brojila.

On je dodao da to pokazuje su u stvari Albanci ti koji ne žele da plaćaju račune za struju, a ne Srbije, kako ih Priština i Kurti optužuje.

On je dodao da je srpska strana pokrenula i pitanje povratka interno raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju, koji ima ogroman broj i koji žele da se vrate u rodna sela i gradove, te dodao da se najviše incidenata dešava prema srpskim povratnicima, naročito u Metohiji.

“A da ne govorim o nekakvim tajnim spiskovima Srba navodno za ratne zločine, gde ih prvo hapse, pa puštaju, jer nema dokaza. Ali, to pokazuje da Srbi povratnici nisu dobrodošli, jer svako može biti uhapšen bez ikakvog razloga”, naveo je Petković.

On je dodao da je Beograd insistirao i na pitanju telekomunikacija.

Petković je dodao da je ovo bila možda i posljednja runda dijaloga Beograda i Prištine u mandatu evropskog posrednika Miroslava Lajčaka kao pregovarača.