Predstavnik Srba u Makedoniji otvoreno: Brisel više ne koristi mrkvu, samo štap

28.05.2023. | 07:46

Prvi korak ka pristupanju Evropskoj uniji Sjeverna Makedonija je napravila još prije 18 godina. Ona se pri tome morala odreći i svog imena. Od tada pa do danas vlastima u Skoplju se obećava ulazak u ovu zajednicu. Prema riječima predsjednika Demokratske partije Srba u Sjevernoj Makedoniji Ivana Stoilkovića, briselski zvaničnici više ne koriste štap i i šargarepu, već samo štap za disciplinovanje.

– Šargarepe odavno nema. Sada se koristi samo štap i to za neko novo disciplinovanje Severne Makedonije. I zbog toga je ona loš primer za celi region. Iz njenog primera najbolje se može videti kako su obećanja o nekakvoj evropskoj budućnosti bila samo velika mrkva na dugom štapu. To se može videti i na primeru Srbije, ali i BiH. Traži se sve, a zauzvrat ne dobija ništa. Štaviše, Srbija se svakim danom sve više ponižava od strane tih zapadnih diplomata iz Brisela. Ako se kojim slučajem usprotivite, odmah u njihovim očima postajete loš momak, ali treba znati i da oni dobri, koji sve izvršavaju bez pogovora, ne dobijaju ništa, da su oni samo igračke. To ne može biti prihvatljivo. Zbog toga i sve ovo postaje puka borba za opstanak. I to ne pogađa samo Makedonce već i srpski narod u celini, pogotovo zbog njegove rascepkanosti – istakao je u intervjuu za “Glas Srpske” Stoilković.

GLAS: Kakav je danas uopšte položaj srpske zajednice u Sjevernoj Makedoniji, koliko ona broji ljudi, te koliko se poštuju Ustavom zagarantovana prava na jezik i kulturu?

STOILKOVIĆ: Posle Ohridskog sporazuma, koji je bio pre otprilike 20 godina, Severna Makedonija je trebalo da se gradi kao multinacionalna i multikulturalna zajednica. Na tom putu u zadnjih pet godina došlo je do velikog zastoja, te se izašlo van okvira tog sporazuma.

Danas imamo situaciju da se gradi dvonacionalna država u kojoj su Albanci preuzeli primat, kako u političkom, tako i svakom drugom smislu, jer 25 odsto Albanaca, koliko ih trenutno ima u Makedoniji, kontroliše gotovo celokupnu državnu vlast. Kontrolišu sve državne resurse. I to je jedna situacija koja ne obećava mnogo, pogotovo ukoliko se ne stane u kraj procesima koji vode ka federalizaciji države.

Kako sve zavisi od njih, i položaj srpskog naroda u Severnoj Makedoniji postaje sve teži i komplikovaniji. Sprovodi se otvorena i sistematska asimilacija. Sve to daje negativne rezultate, te je danas svega oko dva odsto Srba u Makedoniji. Oni Srbi koji još žive na ovim prostorima postaju poput čuvara vatre, jer se na ovim prostorima nalazi veliki broj srpskih manastira iz nemanjićke ere. Zato i naš život u Makedoniji sve više liči na onaj naše braće na Kosovu.

GLAS: Kako uopšte gledate na položaj srpskog naroda u regionu, od Makedonije, preko Crne Gore i Kosova do BiH, odnosno Republike Srpske, te zašto je on toliki trn u oku zapadnih zemalja?

STOILKOVIĆ: Kada su zapadne zemlje birale partnere s kojim će rasturiti staru Jugoslaviju, uspostavljena je jedna matrica koja, nažalost, i dalje traje. Prisetimo se samo šta se desilo u Hrvatskoj, iz koje je proteran gotovo sav srpski narod. Ili pogledajmo samo neke procese koji su u prethodnom periodu bili u Crnoj Gori, kada su Srbi bili proterani iz državnog sistema ove zemlje. I kada se osvrnemo na položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, možemo videti da taj proces uništavanja svega srpskog traje konstantno i sistematski.

I to sve prolazi pred očima, ali i uz saglasnost dela zapadnih zemalja. Međunarodno pravo je postalo samo floskula. Da zaključim, srpski narod ne treba da gaji neke iluzije da je taj isti zapadni svet briga za naš položaj. Stoga se moramo više posvetiti našem opstanku. Ta borba je teška. Situacija nije nimalo ružičasta, ali treba istrajati na toj egzistencijalnoj borbi, i ne treba prihvatati “kompromise” koji ugrožavaju nacionalne interese.

GLAS: Jednom prilikom ste rekli kako je NATO politika neprijateljski raspoložena prema državnim i nacionalnim interesima srpskog naroda u cjelini?

STOILKOVIĆ: Nisam to izmislio i rekao tek tako, bez argumenata. Pogledajmo samo njihovo ponašanje. Pokazuju otvoreno neprijateljstvo. Da li je prijateljski da se celi srpski narod u Crnoj Gori drži van institucija sistema? Da se napada SPC? Da li je prijateljski da se srpski narod iz Hrvatske progoni i da postaje statistička greška? Da li je prijateljski to što se pokušava ugasiti Republika Srpska ili da se Srbiji otme više od 15 odsto njene teritorije? Ako je to prijateljska i dobronamerna politika NATO zemalja, onda sam u velikoj zabludi. Ali ja sam siguran da se radi o jednoj krajnje neprincipijelnoj i zlonamernoj politici prema srpskom narodu.

GLAS: Kako gledate na geopolitičke igre koje se vode oko Kosova i pritiske na Beograd da se odrekne svoje južne pokrajine?

STOILKOVIĆ: Nema tu ništa novo. Sve je deo pomenute NATO politike. Krajnji cilj je da se Srbija ponovo ponizi, ali i dovede u poziciju da ona izgubi svoju dosadašnju moć koju prirodno ima, s obzirom na njen geografski i geopolitički položaj, ali i ekonomsku snagu. Znači, i ove nove igre nisu ništa drugo do pokušaj nekog novog poniženja Srbije koje treba da otvori vrata da čitav ovaj region bude uvučen u NATO pakt i da se svi svrstamo u grupu neprijateljskih zemalja prema Rusiji. I to je jasno kao dan.

GLAS: Kakvu poruku su htjeli poslati zvaničnici NATO-a održavajući vojnu vježbu na Kosovu, ali i kako gledate na političku lakrdiju koja se pravi oko osnivanja zajednice srpskih opština?

STOILKOVIĆ: Pa sve je to deo te priče. Kako me neko može ubediti da je to prijateljska politika NATO zemalja prema Srbiji i srpskom narodu?! Iako je Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija zabranjeno prisustvo bilo kakvih stranih vojnih snaga na KiM, NATO trupe su tamo i održavaju nekakvu vojnu vežbu. Zašto? Zbog čega? Šta je s međunarodnim pravom?

To nije ništa drugo do pravljenje nekog novog međunarodnog protektorata. Na taj način žele poniziti srpsku državu. I to rade korak po korak, stežući pritisak kako bi Beograd priznao nezavisnost Kosova. S ovim pritiscima će se sigurno nastaviti i u narednom periodu.

GLAS: Boravili ste nedavno u Moskvi, gdje je održan međunarodni forum posvećen bezbjednosti? O čemu je bilo govora, kakvi su Vaši utisci, ali i stavovi kada je u pitanju aktuelna bezbjednosna problematika?

STOILKOVIĆ: Zapad očekuje da u njegov okvir budu uključeni svi. Međutim, taj okvir ne toleriše debatu niti omogućuje pravičan prostor za njegovo nadopunjavanje i nadogradnju. Ne samo što ne postoji ravnoteža već je apsolutno nestabilna i nema izgleda da ćemo skoro doživeti stabilnost i prosperitet.

Mislim da čovečanstvu tek predstoji suočavanje s ružnim licem takozvanog deklarisanog neoliberalnog poretka koji generiše nestrpljenje, isključivost u svom stavu i ozbiljnu dijagnozu prikrivenog neonacizma i anarhizma. Neoliberalna globalizacija pokazala se u svoj svojoj ogoljenosti kao diktatura.

U ovim novim vremenima potreban je razum i savez zdravorazumnih koji će biti ne samo svetionik za potlačene države i narode izložene poniženju i savremenom ropstvu već i garancija da ih oni koji i dalje drže mrtvu ruku na njihovom vratu neće i dalje držati u kaljuzi, daleko od promena globalne slike koja neminovno dolazi. Svedoci smo da se stvara i rađa neki novi svet. I to postaje sve očiglednije. On neće više biti bipolaran, već unipolaran. I srpski narod treba da gleda gde je njemu mesto u jednom takvom novom svetu.

GLAS: A gdje mu je mjesto?

STOILKOVIĆ: Mislim da treba da sarađujemo sa svima. To je formula koje i dalje treba da se pridržavamo. Bilo bi izuzetno pogubno da se u današnje vreme svrstavamo na bilo čiju stranu, jer nam je okruženje u kom živimo takvo kako jeste. Ali isto tako, sigurno je da ne treba ni da zatvaramo oči pred procesima koji uzimaju sve više maha, jer već možemo naslutiti konture tog novog sveta.

Republika Srpska

GLAS: Pratite li dešavanja u Republici Srpskoj i kako njeno rukovodstvo da se odupre sve većim i češćim pritiscima?

STOILKOVIĆ: Na zadnjim izborima u BiH srpski narod je izabrao svoju vlast. Izabrali su političare koji se bore za opstanak Republike Srpske. I od toga ne treba odstupati, ni za pedalj. Treba i dalje insistirati na doslednoj primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma, jer on čuva srpski narod na tim prostorima. Ista priča je i sa Kosovom. Treba insistirati na potpisanim međunarodnim sporazumima. Gubljenje suvereniteta čak i u svojoj najmanjoj meri nije demokratija, već moderno porobljavanje i poseban vid ropstva.