Prisustvovao veliki broj građana: U Beogradu otvoren muzej posvećen Draži Mihailoviću FOTO
17.10.2023. | 20:15U Beogradu je danas u prisustvu velikog broja građana i poštovalaca otkriven spomenik i otvoren muzej komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Muzej je otvoren u Bregalničkoj ulici na Zvezdari, na mjestu gdje je nekada bila kuća đenerala Mihailovića.
Organizator ovog događaja je Patriotsko i ekološko društvo “Naša Drina”.
Akademik Matija Bećković rekao je, obraćajući se prisutnima, da je danas na mjestu gdje je nekada bila Mihailovićeva porodična kuća dignut bezgrobni spomenik komandantu bezgrobne vojske.
“Njegove ulice bi se mogle zvati Cerska i Solunska, Kajmakčalanska i Ravnogorska, i mnoge druge. U svakoj bi bilo mesta za spomenik. Taj spomenik ne treba njemu, nego nama da služi miru i pomirenju”, dodao je Bećković.
Bećković je rekao da među srpskim novomučenicima đeneral Mihailović nema premca, naglasivši da se on nikada nikoga nije odrekao, a da su se njega odrekli svi.
“I kada je spasavao američke pilote i tada je ponavljao samo jedno `nikada ni po koju cenu pod mojom komandom nije bilo saradnje sa okupatorom`”, istakao je Bećković.
On je rekao da je u toku revizija istorije, vjere i kulture, a da bez pomirenja nema ni nade, ni spasenja, ni mira za Srbe.
Lider Patriotskog i ekološkog društva “Naša Drina” Igor Braunović rekao je da je Beograd večeras pokazao da smije i da se nikoga ne boji.
“Pokazao je i da će nam ovo vratiti i ono malo vere što nam je, kao narodu, ostalo. Budimo jedinsteni. Svi smo pod istim barjakom, okupljena braća iz svih srpskih zemalja. Draža se vratio kući, živela Srbija”, naglasio je Braunović.
Na početku ceremonije služen je parastos đeneralu Mihailoviću.
Otvaranju muzeja i otkrivanju spomenika, između ostalih, prisustvovali su predstavnici opština Ugljevik u Gacko, predstavnici Udruženja veterana “Garda Panteri” i mnogi drugi.
Spomenik đeneralu “Nebozemna zakletva” rad je vajara Dragana Radenovića, člana Ruske akademije likovnih umjetnosti koji je i autor spomenika Slobodanu Miloševiću u Moskvi.
Od eksponata u muzeju, koji su stigli iz privatnih kolekcija, mogu se vidjeti perorez sa dodacima za otvaranje konzervi, makazicama u kožnoj futroli, zatim viljuška u obliku peroreza, te džepni perorez.
Tu je i kožna futrola za olovke “faber” i “vaterman” sa posvetom “Čiča, Serb nešnel federejšn Pitsburg /Serb National Federation Pitsburgh/, PA, 26. avgust 1944”, sa slomljenim vrhom držača i nalivpera “pelikan” i “parker”.
U postavci su i predmeti koje je Mihailović koristio tokom Drugog svjetskog rata, kao i oni nađeni u momentu hapšenja.
U spomen-sobi postavljena je i plastificirana geografska karta Srbije, metalna muštikla bez ćilibara, foto-aparat “zajs ikon bob 510” u kožnoj futroli sa dva okidača za snimanje, tri busole, ručni sat “helvecija”, dvije kartonske futrole za naočare, te četiri para naočara sa metalnim okvirima, od kojih su jedne sa slomljenim staklom.