Trening za svinje: Želimir crne moravke poslao u teretanu FOTO

28.03.2023. | 18:25

U domaćinstvu Vukovića iz gornjomilanovačkog sela Srezojevci stočarstvom su se bavili odvajkada, ali su se u posljednjih nekoliko godina opredijelili isključivo za svinjarstvo. U posao je uključena čitava porodica i nekoliko generacija. Da bi njihovo meso bilo konkuretno na tržištu, podmladak porodice prati aktuelne trendove, a uzgoj svinja moravki prilagođen je tržištu. Cilj je bio da se tradicioanlna masna grla pretvore u mesna, stoga su prvo svinje iz zatvorenih obora pustili na otvoreno i promijenili im način ishrane.

“U razgovoru sa stručnjacima za ishranu domaćih životinja, uveli smo recepturu gde će obavezan obrok da bude surutka i to se pokazalo izuzetno dobro, jer veliku količinu masti pretvara u proteine. Ove svinje moravke su poznate po tome što imaju veliku količinu masti uz ovakvu ishranu dođe do mešanja masti sa mesnatim delom i dobije se onaj pravi file. Mi smo imali svinju od 167 kilograma koja je imala pančetu a ne slaninu sapunjaru kao do sad”, kaže za RINU Želimir Vuković.

Međutim, sama surutka nije bila dovoljna da bi kvalitet mesa bio vrhunski, pa je Želimir odlučio da im uvede i obavezne fizičke aktivnosti na otvorenom.

“Možda je nekome smešno, ali prvo smo im u baštu ubacili jednog kerića koji ih je jurio, da one ne bi ležale na jednom mestu, već su morale da se kreću. Onda smo im razdvojili na dve različite strane pojilište od hranilišta na terenu koji ima veliki uspon, tako da su i tada morale poprilično da se šetaju”, ističe ovaj domaćin.

Želimir uživa u svom poslu, a svoje ljubimice naziva gimnastičarkama i svaki trenutak koristi da im ugodi, a svoje vrijeme odmora provodi opet zajedno sa njima.

“Imam jedan kamen ispred bašte gde su svinje ograđene i kad se umorim sednem na njega i odmorim i srce i dušu. Gledam svoje lepotice i lepotane koji imaju svaki po jedno stablo šljive, slušam kako krckaju grančice, kako riškaju, nekome je odmor u kafiću ili na pecanju a meni je ovde odmor, mnogi kažu da sam lud, ali ja ne marim”, navodi Vuković.

Iako je dosta toga prepustio mlađima u ovom poslu je i dalje starina Aleksandar koji sa ponosom pokazuje pune obore i iako mu je 80 godina još se ne predaje.

“Sa krmačama za sada imamo oko 100 grla, ustajemo u pet, da ih namirimo i nije nam teško, jer svaki posao koji radiš moraš prvo da voliš, a kad radiš sa puno predanosti, stiže i zarada”, tvrdi on.

Ono čemu Vukovići, takođe, pridaju veliki značaj jeste uzgoj veprova jer kvalitetan rasplodni materijal takođe je od izuzetne važnosti. Stoga, veprovi na ovoj jedinstvenoj farmi imaju poseban tretman.