“Pa nas ljudi stalno zaustavljaju, da li možemo da se slikamo, da li su trojke, pošto je jedna kao malo niža, i malo je drugačija, i onda imaju razna pitanja. Meni je najzanimljivije bilo pitanje da li su ista krvna grupa. Nije mi teško u tom smislu da sama odnegujem tri djeteta, zato što sam bila sama i kada sam se porodila, bila sam ja sa njihovim ocem, ali sve sam sama, i presvlačila i učila ih da hodaju, govore, da se ponašaju normalno. Malo mi je teže sa finansijske strane”, rekla je Sara za RTS koja je opisala svakodnevnicu svoje porodice.
“Sama ta priprema nama je uvijek katrastofalna, ali kada kažem katrastofalna, to je na zabavan način. Dok okupaš jednu, drugu, treću, one su sad u periodu kada hoće i same, ali to bude poplava po kupatilu, nekada su malo i bučne, ali dobre su stvarno”, rekla je. Ni činjenica da žive kao podstanari, da se često sele kao ni rad za minimalac, ne mogu da naruše vedar duh nje i njene djece koja su prve trojke u istoriji osnovne škole „Dimitrije Davidović” koju pohađaju.
“Djeca su ih vrlo lijepo prihvatila, dobri su drugari, dobro se druže, i stvarno nam je ponos i dika da imamo trojke kod nas u školi”, rekao je Dragan Petković, direktor OŠ „Dimitrije Davidović” u Smederevu.
Prije nekoliko godina mama Sara je rekla: “Valentina je rođena prva, nas dvije smo poslije 18 dana izašle iz bolnice. Bila je velika, 2.100 grama! Andrijanu i Marijanu nisam vidjela 20 dana jer su odmah prebačene na Institut za majku i dijete. Kičma mi je pucala dok sam ih pridržavala. Onda sam jednom podviknula: “Djeco, ustajte!”. Ne znam da li su se uplašile jer sam prvi put podigla glas… Uglavnom, počele su da ustaju jedna po jedna.”
Sara je tada poručila da joj ništa nije bilo teško u odgajanju djece.
“Samo mi je sve nedostajalo, bila sam baš mlada. Priče starijih i iskusnijih žena su me plašile”, istakla je.
